Svečanim prijemom u amfiteatru u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije obeležila je 27. februara svoj 194. rođendan. Ministar kulture Nikola Selaković najavio je tom prilikom da je izgradnja novog depoa uvrštena među prioritete nacrta razvojnog plana „Srbija 2030–2035“.
Planovi obuhvataju uređenje administrativnog dela zgrade i obnovu starog sedišta na Kosančićevom vencu, koje će postati centar digitalnog odeljenja. Revitalizacija objekta predstavlja simbol kulturnog kontinuiteta, posebno u godini kada se obeležava 85 godina od njegovog uništenja u nacističkom bombardovanju Beograda.
Tehnološke promene, prema rečima ministra, menjaju način rada i približavaju dragocene sadržaje mlađim generacijama. Iako je biblioteka pretrpela teško stradanje tokom nacističkog bombardovanja, danas stoji uz najmodernije ustanove u Evropi. Istaknuti su i napori države na polju otkupa rukopisne građe i sprečavanja falsifikata.
Vršilac dužnosti Jasmina Ninkov navela je da je tokom protekle godine fond obogaćen sa oko 95.000 dokumenata.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Budući poduhvati fokusirani su na jačanje uloge ustanove u globalnom informacionom prostoru, čime se osigurava da srpska pisana reč ostane trajno dostupna. Jubilej potvrđuje status ključnog stuba nacionalnog identiteta koji uspešno spaja tradiciju sa zahtevima novog doba i budućim istraživačima.
Piše: Stefan Bogdanović
