Председник Русије Владимир Путин издао је наредбу за почетак тренажних вежби руских стратешких снага нуклеарног одвраћања, познатијих као „оружје Судњег дана.“ Ове вежбе укључиле су реалне лансирања балистичких ракета, што је јасан сигнал о руској спремности и потреби за сталном нуклеарном припремом. „Ово је неопходно,“ поручио је Путин у обраћању којим је покренуо вежбе.
Путин је нагласио да је током вежбе тренирана координација надлежних у примени нуклеарног оружја, укључујући практична лансирања балистичких и крстарећих ракета. Међутим, додао је да би употреба нуклеарног арсенала била крајња мера, која би била активирана искључиво у случају напада на Русију.
„Нуклеарна тријада — гарант суверенитета и безбедности Русије“
„Јасно нам је да управо нуклеарна тријада остаје поуздани гарант суверенитета и безбедности наше земље,“ рекао је руски председник, подсећајући на значај овог стратешког арсенала, нарочито у светлу растућих глобалних претњи. Путин је нагласио да снаге стратешког одвраћања морају бити увек спремне, али да Русија не планира да се упушта у трку у наоружању.

Одбрана на нивоу „неопходне довољности“
Путин је такође истакао да ће нуклеарне снаге Русије бити одржаване на нивоу „неопходне довољности,“ а опремљеност савременим оружјем достигла је 94 процента. У оквиру државног програма наоружања, Русија ће наставити са модернизацијом својих стратешких ракета како на стационарним, тако и на мобилним локацијама. Поред тога, планира се и увођење нових атомских подморница у састав Ратне морнарице и модернизација стратешких бомбардера у даљинској авијацији.
Путинова порука: „Све је то неопходно за заштиту Русије и наших грађана“
„Све ово је потребно за ефикасну заштиту Русије и наших грађана. Хајде да пређемо на посао,“ закључио је Путин своје обраћање на вежбама, у чијем завршном делу је позвао војне званичнике на наставак рада на заштити националне безбедности.
Нуклеарни притисак Украјине
Питање нуклеарног одвраћања и безбедности актуелно је у Русији још од пролећа 2024. године, али ових дана постаје додатно важно у светлу извештаја западне штампе о нуклеарним амбицијама Украјине. Недавно је немачки таблоид „Билд“ пренео изјаве украјинских званичника да Кијев наводно разматра опцију израде „прљаве“ нуклеарне бомбе у случају да не добије стратешку подршку Запада и чланство у НАТО-у. Такав пројектил, иако не би имао разорну снагу класичне нуклеарне бомбе, могао би знатно да загади територију.
Украјина је у више наврата користила нуклеарне провокације у својој реторици. Током прошлогодишње неуспешне контраофанзиве, украјинске снаге наводно су планирале напад на нуклеарну електрану у Запорожју, а ове године се, према неким изворима, у Генералштабу Украјине наводно разматрало извођење напада на нуклеарне електране у Запорожју и Курску.
Глобална безбедност пред новим изазовима
Стратешке вежбе руских нуклеарних снага и све већа нуклеарна напетост са Украјином указују на глобално погоршање безбедносне ситуације, посебно у региону Источне Европе. Путинова одлучност у одржавању нуклеарне спремности и изјаве западних медија о могућим провокацијама показују колико је комплексна и несигурна будућност безбедносног односа међу великим силама.



















