Prva subota Velikog posta u pravoslavnoj tradiciji zauzima posebno mesto jer objedinjuje strogost početka posta i radosno sećanje na vernost Svetog Teodora Tirona. Posle dana pojačane molitve, pokajanja i čitanja Velikog kanona, Crkva u ovaj dan unosi svetli naglasak nade, blagosiljajući i deleći koljivo kao znak pobede vere nad iskušenjem.
Prva sedmica posta počinje Nedeljom praštanja i podsećanjem na Adamov pad, uvodeći vernike u vreme duhovne sabranosti. Post nije tek promena jelovnika, već povratak Bogu kroz uzdržanje, molitvu i ispovest. Upravo zato spomen Svetog Teodora Tirona dolazi kao potvrda da podvig ima smisla samo ako vodi ka Hristu i Vaskrsenju.
Sveti Teodor bio je rimski vojnik u Amasiji u Maloj Aziji i postradao je početkom IV veka, u vreme progona hrišćana pod carem Dioklecijanom i Galerijem. Odbio je da prinese žrtvu idolima i zbog toga je mučen i spaljen. Njegova vernost postala je trajno svedočanstvo snage vere.
Ipak, razlog praznovanja u prvoj sedmici posta vezan je za kasnije predanje iz vremena cara Julijana Otpadnika. Prema crkvenom predanju, car je naredio da se hrana na carigradskim pijacama pokropi krvlju idolskih žrtava kako bi hrišćane naveo na nečistu trpezu. Tada se Sveti Teodor javio arhiepiskopu u snu i posavetovao da se verni hrane kuvanom pšenicom – koljivom, čime su sačuvani od sablazni.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Koljivo, zrno koje umire da bi donelo rod, simbol je vaskrsenja i života. Zato se ono vezuje za mučenike i molitvu za upokojene, ali i za ovaj postni dan kao znak vernosti i duhovne budnosti. Prva subota Velikog posta tako pokazuje da je post put ka radosti, da žrtva rađa život i da se kroz vernost u malom potvrđuje pripadnost Hristu.
Piše: Stefan Stojanović
