U Irskoj je poslednjih dana izbila prava oluja besa i neverice nakon što je objavljeno da je desetogodišnja devojčica, koja boluje od autisma i koja je bila pod zaštitom državne, brutalno napadnuta i seksualno zlostavljana od strane tražioca azila. Incident se dogodio u okolini Dablinа, u mestu Saggart, u ponedeljak ujutru, a ceo slučaj uzdrmao je javnost i otvorio pitanje koliko država zaista štiti one najranjivije – svoju decu.
Ministarka za decu, Norma Folej, izjavila je da je reč o „veoma zabrinjavajućem slučaju“, ali da ne može mnogo da komentariše dok traje policijska istraga. Ipak, njene reči o „brizi i saosećanju“ nisu umirile narod, koji sa pravom pita, kako je moguće da dete koje je bilo povereno državi završi u rukama čoveka koji je, uz to, već imao potpisan nalog za deportaciju?
Premijer Irske Mišel Martin priznao je da je država zakazala i najavio hitnu istragu sistema brige o deci. Ali ljudima je dosta obećanja. Dok političari pričaju o „šestonedeljnom izveštaju“ i „potrebnim reformama“, ulice Dablina pune su masovnih protesta i besnih građana koji zahtevaju odgovore i pravdu. „Naš sistem je slomljen“, poručuju pojedini poslanici.
U međuvremenu, dvadesetšestogodišnji osumnjičeni, za koga je sud odredio pritvor, tražio je prevodioca na arapski jezik. Na mestu zločina održan je protest pod sloganom „Save Our Saggart“ (spasi naš Saggart), iza tih reči stoji osećaj naroda koji više ne veruje u sisteme – jer kako kažu mnogi Irci ovih dana „ako država ne štiti naše dete, ko će?“
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Da li će se ova irska kriza završiti jednom deportacijom, ili je to samo posledica godina slepog prihvatanja svakog ko pokuca na vrata Evrope? Predugo su vlasti zatvarale oči, otvarale granice bez mere i odgovornosti. Danas plaćaju cenu te naivnosti — sigurnošću dece i naroda. Zato pitanje nije samo irsko, već evropsko – hoće li reforme konačno biti oštre i stvarne, ili ćemo i dalje dopuštati da o našem kontinentu jednog dana odlučuju oni koji mu nikada nisu pripadali?
Piše: Stefan Bogdanović
