Slučaj požara u baru „Le Constellation“ u Kran-Montani u Švajcarskoj, dobija novi pravni zaplet. Advokat žrtava iz Ženeve, Garen Ukari, zatražio je izuzeće svih pet tužilaca koji vode postupak, ukazujući na „neviđen broj ozbiljnih propusta“ u istrazi. U podnesku koji je sadržao neverovatnih 21 strana, a čiju su sadržinu prvo preneli javni servis švajcarske „RTS“ i portal „NZZ“, Ukari navodi da je postupanje tužilaštva kantona Vale opterećeno kašnjenjima i propustima koji po njegovoj oceni, podrivaju poverenje u pravičnost postupka.
Ukari tvrdi da tužilaštvo nije na vreme smanjilo rizik od dosluha i uništavanja dokaza, kako od strane vlasnika lokala, tako i od pojedinih javnih službenika. Kao sporne tačke navodi kašnjenja u pretresima i zaplenama, izostanak ili ograničen obim forenzičkih radnji, kao i kršenje procesnih prava privatnih tužilaca. Posebno ističe da u spisima nedostaju ključni materijali – beleška o telefonskom razgovoru advokata jedne od vlasnica sa tužiocima tokom ispitivanja, fotografije mesta požara uprkos nalogu policiji, kao i fotogrametrija potrebna za 3D model objekta.
Pozivajući se na standarde Evropske konvencije o ljudskim pravima, Ukari zaključuje da navedeni nedostaci nisu saglasni sa zahtevima pravičnog suđenja i traži potpuno izuzeće tužilačkog tima od prvobitnog istražitelja do sadašnjeg sastava, uključujući državnu tužiteljku Beatris Pilud. Tužilaštvo se, kako se navodi, nedeljama oglašava uglavnom saopštenjima i odbacuje optužbe, dok i odbrana vlasnika ukazuje na prebacivanje celokupne krivice na njihove klijente uz nedovoljno preispitivanje odgovornosti lokalnih vlasti i inspekcija (poslednja kontrola 2019. umesto da se kontroliše jednom godišnje).
Pravni stručnjaci su podeljeni – jedni smatraju da je u ovakvim slučajevima prostor za ometanje istrage ograničen, drugi ukazuju da su kašnjenja i „rupe“ u dokumentaciji upravo ono što kasnije pravi nepopravljivu štetu. U međuvremenu, istraga je prema navodima iz teksta, proširena i na opštinske službenike.
Požar koji je izbio u novogodišnjoj noći 1. januara 2026. godine odneo je 41 život i ostavio 116 povređenih. Kao jedan od mogućih uzročnika navodi se naglo širenje požara („flešover“), verovatno nakon što se zapalila akustična izolacija na plafonu. Među stradalima i povređenima bili su brojni tinejdžeri i mladi, a deo preživelih je i dalje na lečenju u specijalizovanim centrima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ključno pitanje više nije samo šta je izazvalo požar, već da li je istraga vođena tako da javnost i porodice žrtava mogu da imaju poverenje. Ako su najteži propusti zaista načinjeni u prvim danima, onda se šteta ne meri samo propuštenim radnjama, već i padom poverenja u institucije koje bi morale da budu najpreciznije. Bez redovnih inspekcija, jasne odgovornosti i brze, nezavisne istrage posle tragedije, „pravda“ lako postane dug proces bez uverljivog ishoda, a sledeća nesreća pitanje vremena, a ne slučajnost.
Piše: Nina Stojanović
