Sveti manastir Hilandar na Svetoj Gori, pre 22 godine, u noći između 3. i 4. marta 2004. godine pogodio je jedan od najtežih događaja u svojoj osmovekovnoj istoriji. Požar, koji je izbio u konaku Igumenarija, za samo jednu noć zahvatio je severni deo manastirskog kompleksa i uništio ili teško oštetio više od polovine manastirskih zdanja, nanevši nemerljivu štetu duhovnom i kulturnom nasleđu srpskog naroda.
Vatra se iz dimnjaka konaka proširila na krovnu konstrukciju, a zatim preko tavanskih prostora zahvatila niz povezanih objekata, zaustavivši se tek kod prostora između Belog konaka i Pirga Svetog Save. Pored razorenih građevina, požar je uništio veliki deo infrastrukture neophodne za svakodnevni život bratstva, zbog čega je bilo neophodno pokrenuti jedan od najsloženijih konzervatorskih i građevinskih poduhvata u savremenoj istoriji Srpske pravoslavne crkve.
Obnova je zvanično započela 2006. godine kroz Program obnove Hilandara, kojim je rukovodio sam manastir, uz podršku Zadužbine Svetog manastira Hilandara, Vlade Republike Srbije, Komisije za Hilandar, ustanova za zaštitu kulturnog nasleđa Srbije i grčkog Centra za zaštitu svetogorskog nasleđa (KeDAK). Tokom dve decenije rada obnovljeni su Sinodik, Veliki konak sa paraklisom Svetog Nikole, Stari i Beli konak, dok su poslednji veliki radovi usmereni na konake Dohija i Igumenarija sa paraklisima Svetog Save i Svetog Dimitrija.
Posebnu pažnju stručnjaci posvetili su sanaciji zapadnog bedemskog zida, čija je narušena statika bila jedan od razloga brzog širenja požara 2004. godine. Nakon višegodišnjih istraživanja i saradnje stručnjaka iz Srbije i Grčke, tokom 2024. godine uspešno je izvedena trajna konsolidacija temelja, čime su stvoreni uslovi za završetak obnove poslednjih objekata stradalih u požaru.
Paralelno sa rekonstrukcijom izgorelih zgrada obnovljeni su i brojni istorijski objekti koji nisu bili zahvaćeni vatrom, uključujući manastirsku trpezariju sa freskama Georgija Mitrofanovića, Senaru, Pirg Svetog Đorđa, Kambranski pirg – zvonik, crkvu Svetih Arhanđela, manastirsku arsanu, ostatke carske palate u Hrusiji i crkvu Skita Svete Trojice. Istovremeno je unapređena kompletna infrastruktura manastira kako bi se obezbedili uslovi za njegov dugoročni opstanak.
Jedan od najznačajnijih projekata završen je tokom 2024. godine, kada je u rad pušten novi hibridni energetski sistem koji kombinuje solarnu energiju i automatizovane dizel-agregate. Budući da Sveta Gora nije priključena na elektroenergetsku mrežu Grčke, ovaj sistem predstavlja ključni korak u obezbeđivanju stabilnog napajanja električnom energijom za život monaškog bratstva i zaštitu neprocenjivog kulturnog blaga.
Posle dve decenije rada, obnova Hilandara danas se nalazi u završnoj fazi. Po obimu izvedenih radova i značaju za očuvanje srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa, ovaj poduhvat često se poredi sa velikom obnovom koju je u 14. veku preduzeo Sveti kralj Milutin. Hilandar, zadužbina Svetog Simeona i Svetog Save, nastavlja da živi kao jedna od najvažnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i trajni simbol duhovnog identiteta srpskog naroda.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
