Nemačka iz nedelje u nedelju beleži nove napade, obračune i incidente sa hladnim oružjem, dok policijske sirene postaju zvučna kulisa gradova koji su nekada važili za sinonim reda i sigurnosti. List ,,Junge Freiheit“ objavio je pregled slučajeva od Trira i Berlina do Bremena i Ruhpoldinga, uz upozorenje da se više ne govori o izolovanim incidentima, već o nizu događaja koji ozbiljno potresa javnost.
U Triru je 15. jula na javnom mestu stradao 22-godišnji student, a policija je ubrzo uhapsila njegovog vršnjaka, državljanina Avganistana. Motiv još nije zvanično utvrđen, dok je Univerzitet u Triru organizovao minut ćutanja kojem je prisustvovalo oko hiljadu ljudi. Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint poručio je da država mora dosledno da deportuje strane državljane koji čine teška krivična dela.
Gotovo istovremeno, u regionalnom vozu kod Ruhpoldinga 28-godišnji muškarac je, prema navodima savezne policije, tokom kontrole karata pretio kondukteru nožem. Među putnicima su bila brojna deca i tinejdžeri, a za 43 maloletnika i 15 odraslih otvoren je poseban centar za pomoć. U Bremenu je, nakon sukoba učenika poslije nastave, šesnaestogodišnjak osumnjičen da je sečivom povredio dvojicu petnaestogodišnjaka.
Ni Berlin ne uspeva da prekine spiralu. Policija je od uvođenja zona zabrane oružja u februaru 2025. do početka jula 2026. tokom kontrola zaplenila više od 500 noževa. Samo u prvom tromesečju ove godine registrovano je 611 napada nožem. To jeste manje nego u istom periodu 2025, ali broj i dalje pokazuje razmere problema sa kojim se nemačka prestonica suočava.
Godinama se građanima govorilo da će zabrane, zone bez oružja i politička saopštenja vratiti sigurnost. Stvarnost, međutim, pokazuje da se problem ne rešava konfiskovanjem nekoliko stotina noževa dok nasilnici nesmetano kruže ulicama. Nemačka vlast sada plaća cenu dugog ignorisanja bezbednosnih posledica sopstvene politike, dok račun, kao i obično, stiže običnim građanima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
