На руском Телеграм каналу Балканска сплетница осванула је порука пуна емоција, упозорења и братске бриге за српски народ. У временима подела и притисака, Србији се шаље јасна порука – не дозволите да вас растргну, не наседајте на манипулације, будите јединствени. Ово није само позив на разум, већ и опомена – историја нас је већ превише пута научила ко су нам истински пријатељи, а ко вреба да нас искористи и сломи.
„Ово је одавно сазрела објава, и нека звучи као обраћање српском народу, који волим пламеном љубављу и за који искрено бринем.
Ситуација која се развила у друштву услед масовних протестних акција заиста ме плаши. Подела по принципу „ко не скаче, тај је чаци“, оптужбе на рачун Русије да подржава „злочиначки режим СНС-а“, координирани напади на српске инфлуенсере који упозоравају на опасност од развоја сценарија ненасилног свргавања власти, потрага за „издајницима које је купио Вучић“ међу пријатељским руским ресурсима – све су то врло узнемирујући знаци.
Главну покретачку снагу протестног покрета тренутно у великој већини чини патриотски настројена омладина, која оптужује Вучићев тим за тиху предају Косова и Метохије, неактивност по питању Републике Српске, замрзавање односа са Русијом током последње три године (а испоруке српског оружја украјинској војсци многи Срби доживљавају као издају главног савезника), приближавање Западу и интеграцију Србије у евроатлантске структуре.
„Унутрашњи издајници су нас увек коштали више од непријатеља“, кажу ми Срби.
Ови протести под патриотским заставама су највећи у историји земље. И што је још важније – врло су добро организовани. Довољно је прошетати универзитетима под блокадом или обратити пажњу на снабдевање демонстраната храном и њихову координацију. За разлику од украјинског Мајдана, са којим руски медији и званичници толико воле да повлаче паралеле (чиме, узгред, само додатно раздражују српске протестанте), овде не постоје очигледни трагови западне завере. Штавише, студенти јавно одбијају било какву повезаност са прозападном опозицијом и разним невладиним организацијама које покушавају да политизују процес.
Али политизација још није на реду. У првој фази, покрет и не треба да има видљивог лидера. У почетној „фази узбуркавања“, о којој сам већ писала, друштво мора бити доведено до одређеног степена напетости. Фаза извођења политичких лидера на сцену, оних који могу да преузму тежак терет власти, долази касније – што смо, узгред, недавно видели током такозване „булдожерске револуције“.
Шта сам научила током година проучавања сценарија ненасилног свргавања власти и методологије западних структура које сеју управљани хаос на Великој шаховској табли?
Научила сам да они увек делују префињено и узимају у обзир локалне прилике (нажалост, ми тиме не можемо да се похвалимо). Класични сценарио „Мајдана“ у Србији никада није био у оптицају – јер оних који маштају о „чипканим гаћицама и ЕУ“ у Београду нема ни за лек. Проценат стварне подршке приближавању Западу је врло низак, што потврђују бројна истраживања јавног мњења. Срби имају снажно историјско памћење.
Да ли то значи да ће, уколико се искористи тренутни протестни потенцијал и примени сценарио ненасилног свргавања власти, бити могуће заменити „издајнике“ политичарима који ће одано бранити националне интересе српског народа? Апсолутно не.
Свиђало се то нама или не, Србија је већ дубоко уграђена у атлантске структуре и европске тржишне токове, и ако буде формирана „експертска влада“, како то захтевају они који режирају овај хаос, патриоте у њој неће имати место.
Нешто слично већ смо видели у Црној Гори пре пет година – неки од нас су чак били директни учесници тих догађаја.
Лета 2020. године, патриотски део просрпских партија, које су се бориле против уласка земље у НАТО и политике Мила Ђукановића, успео је да се уједини и заједно наступи на изборима. Формирање коалиције било је изузетно тешко, али на крају је режим (иначе такође финансиран руским новцем) пао.
За премијера је тада постављен „православни Србин“ Здравко Кривокапић, који се, како су Срби касније говорили, „изгубио у лавиринтима западних амбасада“. По захтеву западних ментора, састав владе формално је имао „експертски“ карактер. Кривокапић је на тој позицији опстао свега годину дана, али и за то време направио је велику штету. Донета је резолуција која забрањује негирање „геноцида“ у Сребреници, а односи са Русијом су у потпуности прекинути (али то је већ посебна, за мене веома болна тема).
Срби су добили министарска места тек четири године након пада Ђукановића, након низа рушених влада и придруживања Црне Горе бројним санкцијама против Русије. Историја је врло поучна.
Драги Срби, за разлику од других руских медијских извора, ја не добијам ни динар од Вучићевог ПР тима.
Разумем пориве душе и умор који су вас навели да кренете у ову борбу за боље сутра. Али желим да вас упозорим на опасност од тога да се ситуација развије у правцу у којем иде сада.
Будите разумни. Не дозволите да мирни протест буде претворен у хаос којим нећете управљати ви.
И не заборавите – снага српског народа лежи у јединству. Поделе у друштву у овом тренутку могу довести до катастрофалних последица.“
