Za Petrovaradinsku tvrđavu, biser na Dunavu, vezano je mnogo legendi, a najpoznatija je ona o aždaji ili ali, koja čuva podzemne tunele i davi svakog ko bi zalutao po lagumima. Čudovištu je čak posvećena pesma, koja se nekada davno pevala, pod nazivom „Kad je ala vojnika zaklala“.
– Postoji više legendi o Petrovaradinskoj ali. Jedna je da su Turci, kada su poraženi posle opsade Petrovaradina 1694.godine u tajnosti dopremili u vrećama tropske zmije, guštere, krokodile i slične gmizavce i pustili ih u tunele ispod Tvrđave. Navodno su oni kasnije dostigli ogromne razmere, pa su ih judi tada nazvali ale – priča penzionisani profesor istorije iz Novog Sada, koji se Petrovaradinskom tvrđavom bavi više od pet decenija.
Naš sagovornik ističe da je u drugu verziju upletena Marija Terezija, koja je navodno bila kolekcionar bizarnih predmeta i stvorenja, pa je da javnost ne zna, napravila privatni zoološki vrt egzotičnih životinja baš na Petrovaradinskoj tvrđavi.
– Navodno je među „eksponatima“ bila i ogromna zmija koja je uspela da pobegne iz ograđenog dela vrta i spusti se u tunele. Ovaj stvor je zbog veličine i debljine nazvan ala, koja je plašila vojnike, a nije isključeno da je nekog od njih i progutala – kaže naš sagovornik.
Početkom ovog veka, na Đavi je počeo da se odvija festival „ Egzit“, a na jednom od njih pojavila se priča da je neki mladić zalutao u tunele i da je imao susret sa ogromnim stvorenjem, koga je nazvao zmajem.
– Poznato je da jedan broj posetilaca i učesnika ovog festivala koristi različite opijate, pa je „zmaj“ verovatno posledica prekomerne upotrebe nekog od opojnih sredstava. Tim pre, jer je isti momak isprčao da je na tom lutanju kroz tunele sreo i oficira odevenog u austro-ugarsku uniformu, sa mačem u ruci, koji mu je tim mačem pokazivao put kako da izađe iz tunela – kaže kroz smeh naš sagovornik.
Istraživač Petrovaradinske tvrđave Veljko Milković navodi da, ispod 112 hektara kamenih bedema i rovova, na koliko se prostire misteriozna Petrovaradinska tvrđava, pruža se još misteriozniji lavirint od dvadesetak kilometara podzemnih prolaza, hodnika, vojnih galerija – među Novosađanima poznatijih kao „katakombe“, toliko prostranih da bi u njih moglo da se smesti i 30.000 ljudi.
– Tuneli podno Petrovaradinske tvrđave prostiru se na četiri nivoa, a između svakog od njih je zemljani sloj od po nekoliko metara debljine, tako da se u nekim delovima podzemlja, na četvrtom nivou, „prolaznik“ može obreti i do 40 metara ispod površine zemlje – navodi Milković.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Svojevremeno je u „Politikinom zabavniku“ objavljena zanimljiva priča Živka Markovića i Milenka Todorovića o događaju iz 1925. godine posle kojeg je nastala pesma „Kad je ala vojnika zaklala“.
– Žarko Bojić, regrut, ušao je u sukob sa podoficirom koji ga je u tom sukobu ubio iz više hitaca, nakon što ga je Žarko isprebijao. Kako bi se izbegla krvna osveta, pošto je Bojić bio iz Crne Gore, porodici je javljeno da je Bojić umro nesrećnim slučajem, odnosno da ga je udavila ogromna zmijurina, dok je prolazio podzemnim lagumima. Posle tog događaja je nastala pesma „Kad je ala vojnika zaklala“- navedeno je u tom tekstu.
Piše: Siniša Kostić
