Prvostepena presuda bivšim vođama terorističke OVK ne može se posmatrati kao konačno zadovoljenje pravde, jer je sudsko veće odbacilo optužbe za zločine protiv čovečnosti, dok pravni sistem u Prištini ostavlja najmanje dve mogućnosti da izrečene kazne budu preinačene ili čitav postupak vraćen na ponovno odlučivanje. Na tu opasnost upozorio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, ocenjujući da je Hag, uprkos osuđujućoj presudi, propustio da utvrdi punu razmeru zločina počinjenih nad Srbima.
„Odbacujući zločine protiv čovečnosti koje su počinili najviši čelnici takozvane OVK, oni su praktično abolirani za zločine koje su počinili prema Srbima“, izjavio je Petković. On je naglasio da Specijalizovana veća nisu međunarodni sud poput nekadašnjeg Haškog tribunala, već sud formiran u okviru pravnog poretka u Prištini, koji je u Hag izmešten prvenstveno iz bezbednosnih razloga. I sama Specijalizovana veća navode da postupaju prema zakonima takozvanog Kosova, iako im je sedište u Holandiji.
„Presudu i konačnu ulogu i odluku, i po pitanju ove presude, donosi Priština. Postoje najmanje još dve instance na kojima ovakva odluka može da bude osporena. To je žalbeni postupak, ali i mogućnost da u okviru njihovog takozvanog ustavnog suda posebna odeljenja preispituju odluku Specijalizovanog veća“, rekao je Petković.
On je upozorio da bi takozvani ustavni sud mogao da zaključi da su Hašimu Tačiju povređena određena prava ili da deo presude nije u skladu sa takozvanim ustavom Kosova. „Sve može da bude vraćeno na ponovno odlučivanje kako bi Tači na kraju bio oslobođen“, objasnio je Petković, ukazujući na to da jučerašnja odluka nije ni pravosnažna ni zaštićena od političkog uticaja Prištine.
Hašim Tači osuđen je prvostepeno na 25 godina zatvora, Jakup Krasnići takođe na 25, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina. Proglašeni su krivim za ratne zločine, uključujući ubistva, mučenje, okrutno postupanje i protivpravno zatvaranje, ali ih sud nije osudio za zločine protiv čovečnosti. Prema podacima iznetim prilikom izricanja presude, postupak je obuhvatio ubistva 96 ljudi, mučenje 303 osobe i okrutno postupanje prema 49 žrtava.
Upravo u odbacivanju optužbi za zločine protiv čovečnosti vidi se najveća slabost presude. Sud je priznao postojanje organizovanog sistema zatvaranja, mučenja i ubistava, ali je istovremeno odbio da taj obrazac označi kao rasprostranjen napad na civilno stanovništvo. Time su srpske žrtve još jednom ostale bez punog pravnog priznanja, dok je odgovornost vrha OVK svedena na uži okvir pojedinačnih ratnih zločina.
Posle višedecenijskog ćutanja međunarodnih institucija, presuda predstavlja samo delimičan korak ka pravdi. Međutim, dok god ostaje otvorena mogućnost da odluka bude ublažena ili ukinuta pred institucijama u Prištini, a zločini nad Srbima ne dobiju punu pravnu kvalifikaciju, Hag teško može da uveri javnost da je spreman da prema srpskim žrtvama primeni iste aršine koje je decenijama primenjivao prema Srbima.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
