Dok se po brdima i ravnicama Srbije sve češće nižu redovi borovnice, organski uzgoj ove tražene „superhrane“ postaje jedan od najvećih izazova, ali i najperspektivnijih pravaca domaće poljoprivrede. Svetski trendovi potrošnje pokazuju da ulaganja u zasade borovnice imaju ozbiljnu budućnost: tražnja će, prema procenama stručnjaka, još nekoliko godina nadmašivati ponudu, dok će cene ostati dovoljno atraktivne za proizvođače.
Primer Perua jasno pokazuje snagu globalnog tržišta. Ta zemlja je u jednoj sezoni gotovo udvostručila proizvodnju – sa 12.027 tona u 2018. godini na 24.670 tona u prva četiri meseca 2019. godine, uz rast izvozne cene od 27 odsto, na 8,60 dolara po kilogramu. U Srbiji se otkupna cena od 5,5 do 6 evra po kilogramu pokazala dovoljno privlačnom da sve veći broj poljoprivrednika uđe u ovaj posao. Zato naša zemlja beleži jedan od najbržih rastova podizanja novih zasada borovnice u regionu.
Najhrabriji proizvođači već su krenuli i u organsku proizvodnju. Visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum) veoma je zahtevna kultura, ali može biti izuzetno isplativa ako se pravilno gaji. Za uspešan organski zasad potrebno je duboko, plodno i rastresito zemljište, dubine od 30 do 50 centimetara, sa 7 do 10 odsto humusa, kiselom reakcijom od pH 4,2 do 4,8, dobrom drenažom i dovoljno vazduha u zoni korena.
Nivo podzemne vode treba da bude najmanje 50 centimetara ispod površine, dok zemljište mora ostati umereno vlažno. Borovnica ne podnosi ni sušu ni preteranu vlagu. Crvenilo lišća često je prvi znak stresa biljke, dok višak vode može dovesti do oštećenja i izmrzavanja korena tokom zime.
„Idealna zemljišta su krčevine borovih šuma, ali u Srbiji odlične uslove nude i šumska zemljišta bogata organskom materijom, gajnjače, deluvijalna zemljišta u podnožju brda, kao i višegodišnje prirodne livade i pašnjaci“, navode stručnjaci.
Organska materija ima ključnu ulogu u ovoj proizvodnji. Ona štiti osetljivi koren borovnice od naglih promena pH vrednosti, vlage i temperature, što je posebno važno u organskom uzgoju, gde se ne koriste sintetička đubriva i pesticidi. Zbog toga priprema zemljišta, izbor lokacije i redovna analiza supstrata predstavljaju osnov uspeha.
Evropska unija je najveća i najzahtevnija tržišna prilika za srpske proizvođače. Nemačka, Holandija, Švedska, Austrija i Norveška predvode potražnju za organskim borovnicama. Srpske bobice na evropsko tržište stižu u periodu kada su lokalne berbe u velikom delu EU već završene ili još nisu počele, što domaćim proizvođačima daje važnu konkurentsku prednost.
Sertifikovana organska proizvodnja može doneti 30 do 50 odsto višu cenu u odnosu na konvencionalnu, dok su potrošači sve spremniji da plate više za „čiste“ bobice, poznate po visokom sadržaju antioksidanasa i svežem ukusu.
Domaći proizvođači koji uspeju da ispune stroge standarde kvaliteta, sledljivosti i sertifikacije imaju realnu šansu da sklope dugoročne ugovore sa evropskim lancima i izvoznicima. U ovom poslu više nije dovoljno samo posaditi borovnicu – presudni su znanje, tehnologija, navodnjavanje, zaštita, pravilno đubrenje organskim preparatima i stabilan plasman.
Organska borovnica u Srbiji više nije samo eksperiment. Ona postaje ozbiljan biznis koji spaja prirodne potencijale naših zemljišta sa modernim zahtevima evropskog potrošača. Oni koji sada uđu u ovu proizvodnju promišljeno, uz dobar izbor sorti, stručnu podršku i strogu kontrolu kvaliteta, mogli bi da beru plodove ne samo ove, već i mnogih narednih sezona.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
