„Đurđevdanak — hajdučki sastanak, Mitrovdanak — hajdučki rastanak“, izreka je koja čuva uspomenu na život hajdučkih družina i njihovu vezu sa narodnim praznicima. Mitrovdan je označavao vreme povlačenja iz šuma i odlaska na zimovanje, dok je Đurđevdan donosio ponovno okupljanje.
Razlog za rastanak bio je praktičan. Sa dolaskom hladnoće i opadanjem lišća, šume su gubile zaklon koji su pružale tokom toplijih meseci. Život pod otvorenim nebom postajao je teži, a skrivanje od potera nesigurnije. Zato su se hajduci pre razilaženja dogovarali kod kojih će jataka provesti zimu.
Jataci su bili važan oslonac družinama koje su se kretale van domašaja osmanskih vlasti. Zimsko utočište povezivalo je hajdučki život sa seoskim domaćinstvima i ljudima spremnim da pruže zaklon. Rastanak o Mitrovdanu zato je u narodnom pamćenju ostao privremeni prekid zajedničkog života, uz očekivanje novog sastanka na proleće.
Narodne pesme sačuvale su hajduke kao junake otpora zulumu i nepravdi. Istorija hajdučije, međutim, bila je raznovrsnija od epske slike: pored borbe protiv osmanske vlasti, postojalo je i odmetništvo praćeno pljačkom i nasiljem nad stanovništvom. Izreku o sastanku i rastanku zato treba razumeti kao deo narodne tradicije, a ne kao pravilo koje je svaka družina dosledno poštovala.
Mitrovdan je u narodnim običajima bio vezan i za dom. Verovalo se da na taj praznik treba boraviti kod svoje kuće kako čovek tokom godine ne bi noćivao pod tuđim krovom. Tako se u predanjima o ovom danu susreću porodično ognjište, priprema za zimu i sećanje na hajdučke družine koje su napuštale ogolele šume.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
