Kada je 1946. godine Kristijan Dior, u 41. godini života, odlučio da otvori sopstvenu modnu kuću, nije imao ni carstvo ni lično bogatstvo. Porodično imanje propalo je tokom velike krize, a on je prethodnih godina preživljavao prodajom crteža i radom kod drugih dizajnera. Ipak, uz podršku tekstilnog magnata Marsela Busaka, 16. decembra 1946. otvorio je ateljee na prestižnoj adresi 30 Avenue Montaigne u Parizu.
Samo dva meseca kasnije, 12. februara 1947. godine, predstavio je prvu kolekciju od oko 90 modela. Siluete sa uskim strukom, zaobljenim ramenima i širokim, dugačkim suknjama bile su potpuna suprotnost ratnim uniformama i oskudici. Jedna haljina trošila je i do 20 metara tkanine – u vreme kada se materijal još uvek dobijao na kartice.
Naziv „New Look“ nije Diorov. Izrekla ga je urednica američkog magazina Harper’s Bazaar, Karmel Sno, odmah posle revije, a fraza je ostala zauvek. Ikona te kolekcije bio je sako Bar – krem jakna i crna, nabrana suknja – koji je postao simbol povratka ženstvenosti.
Reakcije su bile podeljene. Dok su neki slavili povratak glamura, drugi su Diora optuživali za rasipništvo. Neke žene u njegovim haljinama čak su napadane na ulici. Ipak, Pariz je ponovo postao prestonica mode, a Dior je preko noći postao zvezda.
Za samo deset godina, sve do smrti 1957. godine, izgradio je jedno od najuticajnijih luksuznih carstava na svetu. Priča o čoveku koji je u 41. godini, bez sopstvenog bogatstva, promenio istoriju mode i danas inspiriše.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
