Vlasti Crne Gore još nisu jasno saopštile da li razmatraju pristupanje odbrambenom formatu Hrvatske, Albanije i privremenih institucija u Prištini. Zvanične odluke nema, ali ćutanje Podgorice izaziva opravdanu zabrinutost, posebno imajući u vidu da se saradnja crnogorskih vojnih struktura sa istim akterima već odvija kroz druge regionalne inicijative.
Hrvatska, Albanija i Priština potpisale su u martu 2025. godine deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane. Dokument nije ostao samo na političkim porukama: tokom 2026. održani su sastanci vojnih rukovodilaca, dogovorene su zajedničke obuke, a najavljene su i tri vojne vežbe – dve u Hrvatskoj i jedna u Albaniji.
O razvoju ovog saveza opširno su izveštavali srpski mediji. Zajedničko pitanje koje se postavlja jeste zbog čega Hrvatska i Albanija, kao članice NATO-a, stvaraju poseban vojni aranžman sa Prištinom, čije pokušaje formiranja regularne vojske Srbija smatra suprotnim Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Crna Gora nije potpisnica trilateralne deklaracije. Njeno Ministarstvo odbrane ranije je navelo da Podgorica nije bila pozvana da pristupi tom formatu. Ipak, predstavnici potpisnica javno su ostavili mogućnost njegovog proširenja, dok crnogorska vlast izbegava da odgovori kako bi postupila ukoliko takav poziv stigne.
Istovremeno, Crna Gora sa Hrvatskom i Albanijom učestvuje u Američko-jadranskoj povelji A5, u kojoj Priština ima status posmatrača. Crnogorski predstavnici bili su i na međunarodnoj vežbi kibernetičke odbrane u Zagrebu, zajedno sa predstavnicima Prištine. To samo po sebi nije dokaz pristupanja vojnom savezu, ali pokazuje da kontakti i zajedničke aktivnosti već postoje.
Za vlast u Podgorici ovo nije samo bezbednosno, već i političko pitanje. Stranke koje su glasove dobijale obećavajući raskid sa antisrpskom politikom Mila Đukanovića ne mogu se pred biračima predstavljati kao nosioci pomirenja, a istovremeno ćutati o mogućem približavanju formatu koji vojno osnažuje Prištinu.
Generalštab Vojske Srbije ocenio je da povezivanje Hrvatske, Albanije i prištinskih institucija predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov i faktor pritiska na Srbiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Beograd zato ima puno pravo da od Podgorice očekuje nedvosmislen odgovor, a ne uobičajene diplomatske formulacije o regionalnoj saradnji.
Ukoliko razgovori o priključenju ne postoje, Vlada Crne Gore to treba jasno da saopšti. Ako postoje, građani moraju da znaju ko ih vodi, na osnovu čijeg ovlašćenja i sa kakvim ciljem. Crna Gora ne sme postati deo bilo kog aranžmana koji Srbiju posmatra kao protivnika, posebno ne voljom vlasti izabranih i glasovima srpskog naroda.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
