Prema najnovijem izveštaju Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka (Verfassungsschutzbericht 2025), predstavljenom 30. juna 2026. godine, oko 28.000 članova Alternative za Nemačku (AfD) svrstano je u desnoekstremističko okruženje, iako partija broji više od 70.000 članova. Ovaj podatak, koji prenosi portal „Deutschlandkurier“, izazvao je nove kontroverze oko uloge nemačke Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka (Verfassungsschutz) i političke neutralnosti državnih institucija.
Kako navodi „Deutschlandkurier“, pozivajući se na zvanične podatke partije od 1. januara 2026. godine, AfD je tada imao tačno 73.108 članova. Od tog broja, prema proceni Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka (Verfassungsschutz), čak 28.000 označeni su kao pripadnici desnog ekstremizma, bez pojedinačnih dokaza za svakog od njih, što opozicioni mediji ocenjuju kao problematičan pristup. Partija je u prethodnom periodu zabeležila značajan rast članstva, a procene obaveštajne službe pratile su taj trend, ali bez jasnog utvrđivanja individualne odgovornosti.
Opozicioni mediji, poput „Junge Freiheit“, ističu da je reč o masovnoj i paušalnoj klasifikaciji, uprkos sudskim sporovima koje AfD vodi protiv takvih ocena. Partija je ranije uspela da u hitnom postupku pred Upravnim sudom u Kelnu ospori višu kategorizaciju „gesichert rechtsextremistisch“, pa se trenutno vodi kao „Verdachtsfall“ (slučaj pod sumnjom). U AfD-u tvrde da su ovakvi izveštaji politički motivisani i da služe marginalizaciji legitimne opozicije.
Prema podacima iz izveštaja, broj osoba koje nemačke vlasti svrstavaju u desnoekstremističko okruženje porastao je na između 58.700 i 59.850, pri čemu se najveći deo tog povećanja pripisuje upravo članovima AfD-a. Kritičari iz redova opozicionih medija podsećaju da se u ovakvim izveštajima često koriste široke procene i citati iz javnih nastupa, bez novih konkretnih dokaza o nezakonitim aktivnostima većine članova. AfD, s druge strane, nastavlja pravnu borbu za rehabilitaciju svog političkog statusa i ugleda.
„Deutschlandkurier“ u svom izveštavanju posebno naglašava da je reč o „paušalnoj“ oceni „bez ikakvih pojedinačnih dokaza“, što, prema tom mediju, odražava stav brojnih desno orijentisanih analitičara koji u ovakvom postupanju vide pokušaj diskreditacije najjače opozicione političke snage u Nemačkoj. Iz AfD-a su u više navrata optužili Saveznu službu za zaštitu ustavnog poretka (Verfassungsschutz) za političku pristrasnost i zloupotrebu zakonskih ovlašćenja.
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje očuvanja političkog pluralizma i granica delovanja državnih institucija u demokratskom društvu. AfD, kao ozbiljna opoziciona stranka sa rastućom podrškom birača, ima pravo da kritikuje aktuelnu politiku migracija, suvereniteta i nacionalnog identiteta, bez masovnog etiketiranja svojih članova. Sudski postupci i izveštavanje opozicionih medija podsećaju da u demokratskom društvu svaka ozbiljna optužba mora biti zasnovana na dokazima, a ne na opštim procenama. Srpska javnost dobro poznaje mehanizme političkog pritiska na neistomišljenike, zbog čega smatramo da sloboda govora i ravnopravno političko nadmetanje moraju ostati temelj svakog demokratskog poretka.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
