У Линцу се срушио пешачки мост након што је камион с подигнутим краном ударио у бетонску конструкцију. Два младића остала су заробљена, извучена су и пребачена у болницу. Утврђено је да је знак за висинско ограничење био делимично прекривен налепницама. Полиција је издала кратко саопштење, није било политичких последица, ни позива на оставке.
Трагедија се догодила у моменту када је Аустрија већ била потресена нападом у школи у Грацу. Напад у многоме подсећа на масакр у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“. Разлика је у реакцији. У Аустрији јавност шокирана, али мирна. У Београду масовни протести, захтеви за смене и политичка хистерија.
Слично је било и са падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, која је била окидач за студентске протесте, масовне нереде и блокаду институција. Свуда у Европи трагедије изазивају тугу а у Србији политичарење.
Аустријска министарка иностраних послова, Беате Урсула Вајднер је недавно у Бечу дочекала „студенте маратонце“ у знак подршке протестима у Србији. Јавно је подржала те протесте. Сада када се у њеној земљи срушио мост и повређено је двоје младих она се не оглашава. Нема позива на протесте и нема критике система. Нико не поставља питање зашто знак није био видљив, нити ко је заказао у контроли. Када се несрећа деси у Србији, запад жели побуну, међутим у Аустрији се све сведе на фразу: „истрага је у току“.
