Серија несрећа у Аустрији, након убиства у школи у Грацу, нова трагедија у Линцу. Срушио се мост. Где су институције? Где је одговорност?
Јавност у Аустрији је још увек под утиском крвавог злочина у школи, међутим у кратком периоду нова несрећа потресла је ову земљу, мост се срушио директно на камион у покрету, заробивши најмање две особе, чија је судбина неизвесна. Сцене ужаса, масиван бетон који се обрушио, ватрогасци у паници и полиција је слика коју нико не очекује у земљи која се представља као симбол реда и безбедности.
Ово више није изолован инцидент, ово је пуцaњe темељa једне привидно савршене државе.
Зашто је мост пао?
Званична верзија гласи „возач камиона је ударио у мост“, али поставимо питање које се нико у аустријским медијима не усуђује, како је могуће да један камион уништи цео мост? Зар конструкција није пројектована да издржи и веће ударе? Где је сигнализација? Где су редовне инспекције? Где је политичка одговорност?
Корупција испод бетона?
Ако овакве несреће могу да се десе у земљи Европске Уније, онда је логично запитати се, да ли је у питању иста она корупција коју Аустријанци воле да пребацују Србима или се несреће ипак и уз све мере предустрожности догађају? Колико је коштала изградња тог моста? Ко га је градио? Ко је потписао технички пријем? Ко је зажмурио на пукотине, како у бетону, тако и у систему?
Када се сличне трагедије десе у Србији, западни медији одмах говоре о „хаосу“, „корупцији“, „нефункционалности система“. Где су сада ти исти стандарди? Хоће ли неко од новинара у Бечу написати да је Аустрија небезбедна, да систем не ради, да институције не функционишу? Или ће оскудна изјава о људској грешци и техничком пропусту бити довољна да се намири аустријска јавност. Зашто се не огласе њихови политичари и званичници који су месецима „пумпали“ грађане у Србији са причама како је корупција утицала на несрећу и пад надстрешнице на железничкој станици.
Време је да се сруши и мит
Овај пад моста није само рушење бетонске конструкције, руши се и мит о Аустрији као савршеној, непогрешивој земљи. Када се у држави у којој „све функционише“ мост сруши на људе, неко мора да одговара. и неко ко седи „високо“, у канцеларији, са уговорима у фиоци и политичком заштитом изнад главе. Такође, коначно Срби имају и аргумент са којим могу да их суоче, сваки пут када покушају да се мешају у наша унутрашња питања и руше државу.
