Dok Evropa priča o integraciji i zajedničkim vrednostima, broj novih državljana u jednoj od njenih najjačih država raste brže nego ikada, 292.000 ljudi dobilo je namčke pasoše prošle godine, što je 46% više nego prethodne. Skoro svaka četvrta osoba (28%) među njima dolazi iz Sirije, a više od 80% novoprimljenih građana zadržalo je i svoj stari pasoš. U zemlji koja sve češće sumnja u smisao reči „državljanstvo“, mnogi se pitaju, da li je nemački pasoš postao samo karta za povlastice, bez stvarne lojalnosti?
Političari Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) sve glasnije upozoravaju da se državljanstvo pretvorilo u formalnost. Poslanik Štefan Majer (CSU) poručuje: „Moramo se zapitati da li Nemačka još uopšte može da priušti opšte dvojno državljanstvo.“ On traži temeljnu reformu zakona o državljanstvu i oduzimanje pasoša „nasilnicima, kriminalcima, neprijateljima ustava, i mrziteljima Nemaca“.
Slično upozorava i Kornel Babendererde (CDU): „Dvojno državljanstvo mora biti izuzetak, ne pravilo.“ Ako 80% novopečenih Nemaca zadržava i stari pasoš, postavlja se pitanje da li je njihova “ljubav” prema Nemačkoj iskrena ili se sve svodi na pogodnosti koje pasoš donosi.
Primer koji pokazuje propustljivost sistema, dan nakon dobijanja državljanstva, Palestinac je veličao Hamasa. Hoće li zbog takvih slučajeva pošteni radnici iz Srbije, i naša dijaspora, morati da snose posledice. Da li Nemačka ovim predlozima želi da ukida vezu sa otažbinom i pravo na poreklo iz Srbije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dugogodišnja politika popuštanja i pogrešno shvaćene tolerancije dovela je do toga da je nemački pasoš, nekada simbol prestiža i odgovornosti, izgubio svoj značaj. Ono što je nekad bila privilegija, danas je samo formalnost bez stvarne kontrole. Ako se ovako nastavi, izjava „ja sam nemački državljanin“ uskoro će značiti sve — osim da je čovek pravi Nemac.
Piše: Stefan Bogdanović
