Dopisnik nemačkog lista „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens iskoristio je zajedničku konferenciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da postavi pitanje šta Evropa može da učini kako bi pomogla Ukrajini da „ubije više ruskih vojnika“. Umesto pitanja o miru, odnosima Beograda i Kijeva ili rezultatima prve zvanične posete ukrajinskog predsednika Srbiji, Martens je odabrao ratnu formulaciju čiji je provokativni karakter teško prevideti.
Predsednik Vučić odgovorio je mirno i državnički, navodeći da tokom razgovora nije bilo reči o vojnoj saradnji i da se nada da će ubijanje što pre prestati. Takvim odgovorom odbio je pokušaj da Srbija bude uvučena u tuđu ratnu računicu i još jednom potvrdio politiku koja počiva na vojnoj neutralnosti, samostalnom odlučivanju i nastojanju da se sačuvaju odnosi i sa ukrajinskim i sa ruskim narodom.
Martens je kasnije na društvenoj mreži Iks potvrdio da je pitanje svesno formulisao provokativno. Novinar koji unapred priznaje da mu cilj nije bio da dobije informaciju, već da izazove političku reakciju, napušta teren nepristrasnog izveštavanja i postaje gebelsov izaslanik. U Beogradu nije pokušao da rasvetli stav Srbije, već da predsednika Vučića natera da bira između dve etikete – protiv Ukrajine ili protiv Rusije. Čista propaganda u stilu onih koji su nekada služili najcrnjim režimima. Martens se ponaša kao naslednik Gebelsa, fašistički novinar u službi briselskog gestapoa koji ne traga za istinom, već za krivicom koju će nalepiti Srbiji.
Martens se i ranije intenzivno bavio navodima o srpskoj municiji koja je preko posredničkih zemalja završavala u Ukrajini, često zanemarujući razliku između neposredne državne isporuke jednoj zaraćenoj strani i legalnog izvoza privatnim ili državnim kupcima u trećim zemljama. Ruska Spoljna obaveštajna služba iznela je 2025. teške optužbe na račun srpske namenske industrije, posle čega јe predsednik Srbije najavio zajadničku proveru sa ruskom stranom. Rojters je tada preneo da je Beograd osporio deo optužbi i ponovio da Srbija ne izvozi oružje direktno ni Rusiji ni Ukrajini.
Martens je pokušavao da složenu poziciju Srbije prikaže kao prikrivenu i dvoličnu politiku. U tekstu „Lažni prijatelji“, objavljenom 2025. godine, odnos Beograda i Moskve posmatrao je kroz okvir navodne neusklađenosti Srbije sa nemačkim i evropskim interesima. Predsednik Vučić je potom zatražio pravo da odgovori, ocenjujući da je čitav pristup teksta pogrešan i da nije pošteno državnu politiku svoditi na jednu temu. U razgovoru koji je usledio naglasio je da Srbija veruje u prijateljstvo i lojalnost, ali da su državni interesi temelj međunarodnih odnosa, što su preneli i drugi domaći mediji.
Zanimljivo je i da je Martens još u maju objavio da je, oslanjajući se na svoje izvore, doputovao u Beograd zbog tada očekivane posete Zelenskog, koja je kasnije odložena. To pokazuje da se posetom i odnosima Srbije i Ukrajine bavio mesecima. Utoliko je upečatljivije što je, kada je konačno dobio priliku da neposredno pita dvojicu predsednika o političkim i ekonomskim rezultatima susreta, izabrao formulaciju usredsređenu na povećavanje broja poginulih.
Srbija je Ukrajini pružala humanitarnu i medicinsku pomoć, prihvatala izbeglice i podržavala njen teritorijalni integritet, dok Kijev nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova. Razgovori predsednika Vučića i Zelenskog zato su bili posvećeni međusobnoj podršci teritorijalnom integritetu, privredi, energetici, obnovi Ukrajine i evropskom putu dveju zemalja. Sve to Martens je potisnuo u drugi plan jednim pitanjem skrojenim da proizvede sukob, a ne razumevanje.
Dok nemački novinar iz bezbedne konferencijske sale govori o tome kako da bude ubijeno „više Rusa“, predsednik Vučić poručuje da se nada prestanku ubijanja. Srbija ne mora da prihvati tuđe podele, niti da dokazuje evropsku pripadnost prebrojavanjem mrtvih.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
