Потпредседник Владе Србије Александар Вулин упозорио је јавност на забрињавајућу праксу полицајаца такозваног Косова који на службеним униформама носе заставу Албаније уз симболе самопроглашене косовске државе. Овај инцидент се догодио у Косовској Митровици, иако је овакво понашање супротно међународним стандардима и споразумима који регулишу присуство полицијских снага на овом осетљивом подручју.
Вулин је у свом саопштењу оштро критиковао међународну заједницу због ћутања на овај догађај. Ниједна амбасада, институција или представник Европске уније, укључујући високог представника Мирослава Лајчака и европског посланика Тонина Пицулу, није реаговала на овај очигледан пример промоције идеје „Велике Албаније“.
Координисани покушај отцепљења Косова
Овај догађај није изолован. Слични примери већ су забележени током претходних година. У неколико наврата, косовски политичари и званичници су на догађајима и скуповима истицали албанску заставу као симбол који наводно обједињује Албанце са обе стране границе. Овакви гестови, уз недавне покушаје уклањања српских државних симбола са јавних институција на Косову, јасно указују на намеру успостављања културне и политичке хегемоније у јужној српској покрајини.
Подсетимо, један од претходних инцидената догодио се 2018. године када су током свечаности у част косовске полиције истакнути симболи Албаније, а такође је у више наврата забележено истицање застава „Велике Албаније“ током јавних манифестација.
Међународна заједница у функцији једностраних интереса
Међународна заједница наставља да показује селективан приступ питању симбола и политичких изјава на Косову и Метохији. Док Европска унија и међународне институције инсистирају на уклањању српских застава са јавних установа попут школа и болница, симболи који отворено позивају на идеју „Велике Албаније“ пролазе без икакве осуде.
Вулин је ову неравноправност назвао директним ударом на српске националне интересе, истичући да само „Српски свет“ представља препреку реализацији пројекта „Велике Албаније“.
Позив на деловање
Србија мора да настави да инсистира на поштовању међународних споразума и стандарда, али и да укаже на лицемерје које показују поједине међународне институције. Очигледна наклоност према једностраним потезима косовских Албанаца представља озбиљну претњу стабилности региона и удаљава дијалог од жељеног компромиса.
Поставља се питање: зашто је једној страни дозвољено да отворено промовише сепаратизам, док се друга страна подвргава константним притисцима и санкцијама? Србија, али и међународна јавност, морају да поставе границу између легитимних захтева за заштиту културе и промоције политичких пројеката који воде новим поделама и конфликтима.
Случај полицајаца са заставама Албаније на Косову и Метохији представља још један корак ка институционализацији „Велике Албаније“. Српска јавност и међународне институције морају хитно да реагују како би спречиле даљу ескалацију и обезбедиле поштовање међународног права. Ћутање је саучесништво у отвореном угрожавању територијалног интегритета Србије и мира на Балкану.
