Словачке безбедносне и обавештајне службе успешно су демонтирале терористичку ћелију која је представљала потенцијалну претњу националној безбедности, саопштио је министар унутрашњих послова Матуш Шутај Ешток. Двојица страних држављана, осумњичених за надгледање и могуће планирање напада на енергетске објекте, депортована су у Украјину и Мађарску. Трећи осумњичени, држављанин Словачке, такође је под истрагом.
Ова група је користила дронове за надгледање кључних тачака словачке енергетске инфраструктуре, укључујући трафо-станицу у месту Велке Капушани и компресорску станицу гасовода који транспортује руски гас преко Украјине. Пронађена опрема, као што су термо-камере и балистички прслуци, указује на добро организовану операцију са јасним циљем – дестабилизацију виталне инфраструктуре.
Експлозија на каналу Ибар-Лепенац: Сценарио дестабилизације на Косову
Случај у Словачкој подсећа на експлозију на каналу Ибар-Лепенац на Косову и Метохији, где је напад на инфраструктуру имао за циљ дестабилизацију на већински српском Северу и угрожавање регионалне стабилности. У том случају, нападачи су оштетили канал који снабдева водом српска села и индустрију у том региону. Слично као у Словачкој, напад на инфраструктуру представља средство за подривање безбедности, изазивање страха и урушавање основних услова за живот.
Косовски Албанци су дуго користили овакве методе као инструмент политичког притиска и етничке хегемоније. Експлозија на каналу Ибар-Лепенац била је само један у низу инцидената чији је крајњи циљ био протеривање Срба из њихових домова и слабљење њиховог утицаја у региону.
Паралеле и закључци
Сценарији у Словачкој и на Косову показују како су напади на инфраструктуру ефикасно средство за дестабилизацију. У оба случаја, циљ је био нарушавање виталних система, изазивање страха и слабљење државног суверенитета. Док у Словачкој актери могу бити повезани са геополитичким интересима у вези са ратом у Украјини, на Косову овакве акције су део шеме за стварање етнички хомогене „велике Албаније“. Занимљиво је да би налогодавц могао бити исти, јер на челу и једног и другог пројекта седе исте главешине.
Међународна заједница, међутим, често игнорише овакве инциденте на Косову и Метохији, док истовремено осуђује сличне случајеве у другим деловима Европе. Ова двострука мерила угрожавају стабилност и безбедност широм континента. Србија, која се тренутно суочава са сличним нападима на северу Косова, мора остати посвећена заштити своје инфраструктуре и истрајати у инсистирању на поштовању међународног права.
Инциденти попут ових указују на важност енергетске и инфраструктурне безбедности као кључних елемената за одбрану државног суверенитета и заштиту мирољубивих заједница. Нажалост, напади на инфраструктуру на Косову и Метохији илуструју како терористичке методе остају средство за ширење етничког притиска и геополитичке контроле.
