Španska vlada Pedra Sančeza ponovo je na udaru kritika nakon nesreće brzih vozova u Adamuzu, gde je 18. januara 2026. poginulo najmanje 41 osoba. Iako su zvaničnici poput ministra saobraćaja Oskara Puentea tvrdili da je infrastruktura „u savršenom stanju“, istrage otkrivaju duboku korupciju koja je možda direktno dovela do katastrofe. Prema analizi konzervativnog portala „The European Conservative“ i novinara Itsa Dijaza, ključ leži u „Slučaju Koldo“ – skandalu koji uključuje bivše visoke funkcionere, građevinske firme i sumnjive javne tendere.
U centru afere je Koldo Garsija, bivši savetnik Hosea Luisa Abalosa, Sančezovog bivšeg ministra saobraćaja. Obojica su sada iza rešetaka, optuženi za korupciju. Izveštaj Civilne garde španske policije, sadrži audio snimke koji povezuju Kolda sa građevinskom kompanijom odgovornom za radove u maju na pruzi Madrid-Sevilja, gde se nesreća dogodila. Ti snimci navodno otkrivaju manevrisanje ugovorima o javnim radovima, gde su firme bliske vlasti dobijale milione evra za „renoviranje“ infrastrukture, ali rezultati su bili katastrofalni. Pruga je popravljena pre samo osam meseci, a ipak je došlo do pukotine od preko 30 centimetara, što je izazvalo iskakanje voza iz šina.
Dijaz u svojoj analizi ističe da su mnoge istrage usmerene na Sančezov najbliži krug od Abalosa do generalnog sekretara PSOE-a Santosa Serdana. Građevinske firme su jedino imale benefit od ugovora Ministarstva saobraćaja, a skandal se proteže i na druge aspekte. Nekoliko bliskih prijateljica Abalosa zaposlene su u javnim kompanijama pod ministarstvom. One su primale visoke plate, iako se nikada nisu pojavljivale na poslu. Ovo ukazuje na sistemski nepotizam i zloupotrebu javnih fondova, gde se državni budžet troši na lične veze umesto na bezbednost infrastrukture.
Šira slika pokazuje da se španski železnički sistem pogoršavao pod Sančezovom vladavinom. Investicije su nominalno porasle, ali realno smanjene zbog inflacije od 26,5% i proširenja mreže za 800 kilometara od 2015. godine. Sindikati mašinovođa upozoravali su na vibracije i propadanje pruge, tražeći smanjenje brzine na 250 km/h, ali su ignorisani. Na društvenim mrežama objavljeno je preko 50 video snimaka i žalbi o kvarovima, nagla kočenja i čudni zvuci – sve to u prvim mesecima nakon „popravke“ od strane sumnjivih firmi.
Nova nesreća na pruzi u Kataloniji 20. januara u kojoj je povređeno 37 ljudi, a poginuo mašinovođa ukazuje da ova korupcija nije izolovan slučaj. Podsećamo na aferu Pujol u Kataloniji, gde je porodica bivšeg lidera Žordija Pujola optužena za pranje novca kroz javne radove. Sančezova administracija, sa svojim ekološkim kampanjama koje forsiraju vozove umesto automobila, dovela je do rasta od 77% putnika više od 2019. do 2024. godine, ali bez adekvatnog održavanja. Puenteova izjava da „železnica živi najbolji trenutak u istoriji“ sada zvuči kao ismevanje žrtava.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Tragedija u Adamuzu, gde je korupcija u Sančezovom užem krugu od Abalosa i Kolda Garsije do sumnjivih ugovora sa građevinskim firmama, dovela do smrti više od 40 osoba, ogoljava duboku trulež evropske elite. Brisel neprestano optužuje Srbiju za korupciju i nameće nam „lekcije“ o transparentnosti, a u Španiji je mesecima ignorisao upozorenja o propadajućoj pruzi renoviranoj od strane firme povezane sa korupcionaškim aferama. Srbija je nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. u prvim danima objavila svu dokumentaciju – projekte, ugovore i nadzor – na sajtu vlade, pokazavši brzu transparentnost uprkos pritiscima. Ovo poređenje podseća da Evropa nije oličenje savršenosti i da često optužuje druge za ono što sama radi. Država Srbija uprkos izazovima, daje lekciju celom kontinentu – transparentnost nije luksuz, već obaveza prema žrtvama i građanima. Vreme je da Evropa počne da uči od nas.
Piše: Nina Stojanović
