U pitomom selu Golobok u okolini Smederevske Palanke, gde se mirisi livada mešaju sa zvucima dečje igre, porodica Milošević pronašla je mir, smisao i sigurnost. Njihova priča o povratku iz Sjedinjenih Američkih Država svedoči o izboru da se život izgradi na sopstvenoj zemlji, a ispričali su je redakciji portala Srpski Ugao.
Na ulazu u dvorište dočekuje nas domaćin Nemanja Milošević – srdačan, staložen mlad čovek, čiji osmeh otkriva zadovoljstvo postignutim. Odmah nas uvodi u svoju radionicu za popravku automobila, uredan i savremeno opremljen prostor u kojem se osećaju i rad i red. Usput nam pokazuje i kuću koju je sam zidao niže na imanju.
„U Ameriku sam otišao tragajući za boljim životom“, kaže Nemanja. „Radio sam kao automehaničar, zarađivao solidno, ali osećaj da nisam kod kuće nije me napuštao. Prelomni trenutak bio je kada sam čuo snimak govora o ekonomiji u Srbiji predsednika Aleksandra Vučića i tada sam počeo ozbiljno da razmišljam o povratku. Vratio sam se 2019. godine, pokrenuo posao i danas mogu da kažem – nisam pogrešio.“
U dvorištu porodične kuće za stolom na kojem su posluženi domaći kolači, pogača, gibanica i kafa, razgovor se nastavlja sa njegovom suprugom Anom. Nekada studentkinja prava u Beogradu, rodom iz Čačka, ona je 2014. godine otišla u Ameriku preko programa „Work and travel“. Put ju je iz Njujorka odveo na Havaje – i kako kaže, pravo do životnog izbora.
„Na Havajima sam upoznala Nemanju. Tamo je sve počelo, ali smo vrlo brzo shvatili da naš život ipak vidimo ovde“, kaže Ana, pogledom obuhvatajući dvorište u kojem odrastaju njihova deca.
Govori mirno, ali sa jasnim uverenjem:
„Vratila sam se iz Amerike da živim srpski, a ne američki san.“
Za Miloševiće, povratak nije bio samo promena adrese, već svesna odluka o načinu života.
„Nismo želeli grad. Hteli smo kuću, dvorište, prostor za decu. Da odrastaju slobodno, uz prirodu, porodicu na svojoj zemlji i govore svoj jezik. To je ono što smo smatrali pravim bogatstvom“, dodaje ona.
Danas su ponosni roditelji trojice sinova – Brajana, Vuka i Aleksandra. Dok razgovaramo, dečaci bezbrižno trče po dvorištu i igraju se loptom i u očevoj radionici. Slika savršenog detinjstva koje na zapadu više ne postoji.
Bez gradske buke, gužve i betona, njihovo svakodnevno okruženje čine otvoren prostor, tišina sela i rad koji daje sigurnost.
Na kraju razgovora, Ana upućuje poruku mladima koji razmišljaju o odlasku iz zemlje:
„Lepo je otići, videti svet, steći iskustvo. Ali ako znate šta želite i imate ideju kako da to ostvarite – lepo je i vratiti se. Ovde možete graditi nešto svoje. Za sebe, za porodicu i budućnost.“
Dok napuštamo Golobok, sunce polako zalazi iza brda, a dečji smeh i dalje odjekuje dvorištem. Priča porodice Milošević ne govori samo o povratku iz inostranstva. Ona govori o izboru, da se život ne traži i ne gradi negde daleko, već da se stvara tamo gde čovek oseća da pripada.
Piše: Nina Stojanović
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Reportaža realizovana uz pomoć redakcije Uticaj TV.
