U savremenom Beogradu, među novim zgradama kompleksa Beograd na vodi, ime jedne ulice vraća nas u prošlost – podseća nas na mladog sovjetskog vojnika Nikolaja Kravcova, koji je svoj kratki život proveo u vrtlogu Drugog svetskog rata i poginuo na beogradskim ulicama, osvajajući slobodu za srpski narod.
Rođen je 8. marta 1921. godine u zaseoku Kulakovo, u porodici Nikite Fjodoroviča i Hristine Andrejevne Kravcov. Po nacionalnosti bio je Rus. Detinjstvo je proveo u skromnim seoskim uslovima, radeći na zemlji. Porodica se preselila u Čugujevski okrug, gde su radili u kolhozu „Zaveti Iljiča“. Završio je sedmogodišnju školu, a potom feldšersku školu u Čugujevu, gde je učio medicinu i stekao znanja koja će kasnije koristiti na ratištima.
U avgustu 1939. godine, sa svega 18 godina, mobilisan je u Crvenu armiju. Već naredne godine, završio je Harkovsko vojno-medicinsko učilište i kao mlad vojni feldšer stupio u službu. U borbe je ušao prvog dana rata, 22. juna 1941. na Jugozapadnom frontu. Već posle nekoliko dana bio je lakše ranjen, a zatim ponovo – iste godine, ali teže. I pored rana, vraćao se dužnosti, ostajući uz ranjenike koje je zbrinjavao. U aktivnoj vojsci bio je do 10. oktobra 1941. da bi se, nakon oporavka, ponovo vratio na front 15. februara 1943. godine. Tada je postavljen za vojnog feldšera u protivtenkovskom artiljerijskom puku 1. lovačke brigade, preteče čuvene sovjetske 42. brigade.
Pod neprijateljskom vatrom iznosio je ranjene sa bojišta, često rizikujući sopstveni život. Samo u jednoj akciji na Jugozapadnom frontu u Dnjepropetrovskoj oblasti,
pod snažnom artiljerijskom i minobacačkom vatrom izneo je 38 ranjenih vojnika i oficira i za to odlikovan Ordenom Crvene zvezde.
Učestvovao je u borbama u Ukrajini i oslobađanju Odese. Kod Aleksandrovke se probio u pozadinu neprijatelja i spasio 18 ranjenih vojnika, za šta je odlikovan medaljom „Za borbene zasluge“.
Ipak, sudbina Nikolaja Kravcova bio je Beograd. Tokom oslobađanja grada, u jesen 1944. godine, njegova brigada se priključila 4. gardijskom mehanizovanom korpusu. Dana 13. oktobra 1944. učestvovao je u uništavanju i zarobljavanju neprijateljske grupe kod stanice Ripanj, gde je usmrtio pet vojnika i učestvovao u zarobljavanju oko 100 neprijatelja.
Dva dana kasnije, 15. oktobra, učestvovao je u uličnim borbama u Beogradu, u zadatku zauzimanja telefonske i telegrafske stanice. Zajedno sa dvojicom boraca popeo se kroz prozor i likvidirao desetak neprijateljskih vojnika i njihovo mitraljesko gnezdo. Kada su vatrena dejstva stala, prišao je bunkeru i tada je pogođen iz neposredne blizine. Preminuo je od teških posledica ranjavanja 18. oktobra 1944. godine u bolnici. Dva dana kasnije Beograd je oslobođen.
Sahranjen je 22. oktobra 1944. u zajedničkoj grobnici u Beogradu. Za hrabrost i heroizam u borbi protiv nemačkih okupatora, zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, uz Orden Lenjina i medalju „Zlatna zvezda“, dodeljeno mu je posthumno 24. marta 1945.
Danas ime Nikolaja Kravcova nosi škola u Čugujevu, gde je otvoren i muzej. Njegova bista postavljena je u mestu Rovenjki, dok ulica u Beogradu na vodi, koja spaja Savsku ulicu i Bulevar Vudroa Vilsona, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, takođe nosi njegovo ime, kao istorijska geometrija grada, u kojoj se slojevi prošlosti i različiti putevi epoha ukrštaju na istom mestu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Iza Nikolaja Kravcova ne stoji samo istorija, već i podsećanje: da su slobodu Beograda, zajedno sa njegovim građanima, izborili i mladi ljudi koji su došli iz daleka – i u njemu ostali zauvek.
Piše: Biljana Stepanović
