Ruski predsednik Vladimir Putin prilagodio je strategiju dugotrajnom sukobu i sada računa da će Rusija u ratu iscrpljivanja nadmašiti Ukrajinu i njene zapadne saveznike, ocenio je Maks Hastings, kolumnista američkog poslovno-finansijskog portala Bloomberg. Iako je njegova analiza napisana iz izrazito kritičkog ugla prema Kremlju, ona posredno potvrđuje da Moskva još raspolaže ljudskim, vojnim i ekonomskim kapacitetima za nastavak sukoba.
Prema Hastingsovom tumačenju, Kremlj više ne pokušava da do odlučujućeg ishoda dođe jednom velikom ofanzivom. Rusija se umesto toga oslanja na postepeni pritisak duž fronta, rast vojne proizvodnje i sistematske udare na ukrajinsku energetsku, industrijsku i lučku infrastrukturu. Takav pristup trebalo bi da poveća troškove Kijeva i primora zapadne države da iz godine u godinu izdvajaju sve više novca i naoružanja.
Moskva ima prednost znatno veće teritorije, brojnijeg stanovništva, sopstvenih energetskih izvora i razvijene vojne industrije. Proizvodnja raketa, dronova i navođenih avionskih bombi nastavlja da raste, dok Rusija uspeva da popunjava jedinice i održava pritisak na više delova fronta. Najave dodatnog angažovanja ljudstva ukazuju da Kremlj priprema vojsku za dugotrajan sukob, a ne za povlačenje.
Zapadne sankcije nisu proizvele ekonomski slom koji je najavljivan na početku sukoba. Ruska vlada jeste smanjila prognozu privrednog rasta za 2026. godinu na 0,4 odsto, ali Međunarodni monetarni fond istovremeno predviđa rast od 1,1 odsto. Rusija je, dakle, suočena sa usporavanjem, inflacijom i manjkom radne snage, ali njena privreda i dalje funkcioniše, dok država uspeva da finansira i vojsku i osnovne javne potrebe.
Upravo tu se nalazi srž Putinove računice. Kremlj očekuje da će rusko društvo, koje sukob doživljava kao šire sučeljavanje sa NATO-om, biti spremnije da podnese teškoće od zapadnih birača, koji sve glasnije postavljaju pitanje koliko dugo treba finansirati Kijev. Svaki novi paket pomoći Ukrajini zato postaje i unutrašnje političko pitanje u evropskim državama.
Ukrajinski napadi dronovima duboko na teritoriji Rusije predstavljaju ozbiljan bezbednosni izazov, ali za sada nisu promenili odnos snaga. Istovremeno, Kijev se suočava sa nedostatkom ljudstva, municije, novca i sistema protivvazdušne odbrane. Zapad može da nastavi da isporučuje oružje, ali mnogo teže može da nadoknadi ukrajinske vojnike i sve izraženiji umor stanovništva posle višegodišnjeg rata.
Hastingsova tvrdnja da se Ukrajina nalazi u najboljem položaju od jeseni 2022. godine ostaje njegova procena, a ne nesporna činjenica. Rusija nije ostvarila brz odlučujući prodor, ali ni Ukrajina nije uspela da vojno potisne ruske snage sa teritorija koje kontrolišu. Front je zato prerastao u nadmetanje resursa u kojem vreme ne mora nužno da radi u korist Kijeva.
Analiza kolumniste američkog portala Bloomberg tako, uprkos kritičkom odnosu prema Putinu, ukazuje na neprijatnu činjenicu za Zapad: Rusija nije ni vojno ni ekonomski slomljena. Strategija Moskve zasniva se na proceni da će se zapadna solidarnost istrošiti pre ruskih kapaciteta i da će Kijev, bez stalne spoljne pomoći, biti prinuđen da prihvati novu realnost na terenu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
