Strateško partnerstvo Srbije i Kine preraslo je iz političkog savezništva u jedan od važnih oslonaca domaće privrede. Zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića, odnosi dve zemlje danas se ne mere samo susretima na najvišem nivou, već milijardama evra uloženim u fabrike, rudnike i infrastrukturu, desetinama hiljada radnih mesta i sve većom trgovinskom razmenom.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u našoj zemlji posluje oko 2.000 privrednih društava sa kineskim kapitalom. Trideset sedam najvećih kompanija do sada je uložilo približno 7,7 milijardi evra i zapošljava više od 40.000 ljudi. Broj zaposlenih u tim preduzećima tokom poslednje tri do četiri godine povećan je za oko 45 odsto, što pokazuje da kinesko prisustvo više nije ograničeno na pojedinačne velike projekte.
Najvidljiviji primeri nalaze se u Smederevu i Boru. Kompanija HBIS preuzela je Železaru Smederevo u trenutku kada je njen opstanak bio neizvestan, sačuvala približno 5.000 radnih mesta i vratila fabriku među najveće srpske izvoznike. „Ziđin” je istovremeno uložio milijarde evra u rudarstvo i preradu bakra i zlata u Boru, modernizovao proizvodnju i postao jedan od ključnih nosilaca izvoza.
Novi zamah saradnji dala je predsednikova poseta Kini u maju 2026. godine. U prisustvu Aleksandra Vučića potpisani su komercijalni sporazumi vredni više od 953 miliona evra, od kojih se očekuje gotovo 1.700 novih radnih mesta. Razvojna agencija Srbije ocenila je da će novi projekti dodatno učvrstiti položaj Srbije kao regionalnog industrijskog i tehnološkog centra.
Najveći pojedinačni posao predstavlja dodatno ulaganje kompanije „Linglong” u Zrenjaninu, vredno 566 miliona evra, uz planirano zapošljavanje još 400 radnika. Kompanija „Jusej” namerava da u Nišu uloži 27 miliona evra i zaposli 280 ljudi u proizvodnji preciznih automobilskih delova, dok su ugovori sa kompanijama „Mint”, „Šak”, „Singju” i BMTS usmereni na automobilsku industriju, automatizaciju i savremene proizvodne tehnologije. Prednost novih projekata upravo je u tome što saradnju postepeno pomeraju od teške industrije i sirovina ka robotici i proizvodima više tehnološke vrednosti.
Ekonomsko povezivanje prati i snažan rast trgovine. Razmena dve zemlje tokom 2025. godine dostigla je 9,37 milijardi dolara, što je 25,6 odsto više nego godinu ranije, dok je Kina postala vodeće uvozno i jedno od najvažnijih izvoznih tržišta Srbije. Među najvećim srpskim izvoznicima nalaze se upravo „Ziđin majning”, „Ziđin koper” i HBIS, što pokazuje koliko su kineske investicije promenile strukturu domaće spoljne trgovine.
Poseban prostor za dalji rast otvorio je Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je stupio na snagu 1. jula 2024. godine. Već prvog dana ukinute su carine na 60 odsto proizvoda, dok će tokom narednih pet do 15 godina carinsko oslobađanje obuhvatiti još oko 30 odsto robe. Sporazum pokriva 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine, a domaćim proizvođačima omogućava povlašćen pristup tržištu sa više od 1,4 milijarde potrošača.
Do sada su u izvozu u Kinu dominirali bakar, rude i koncentrati, zbog čega sledeći cilj mora biti veće prisustvo finalnih proizvoda iz Srbije. Vino, rakija, med, prerađeno voće, meso, prehrambeni proizvodi, farmaceutska roba i tehnološke komponente mogu doneti veću zaradu od izvoza sirovina. Sporazum zato predstavlja priliku, ali njegovi puni efekti zavisiće od sposobnosti domaćih proizvođača da obezbede dovoljne količine, ujednačen kvalitet i snažniji nastup na kineskom tržištu.
Veliki deo saradnje vidljiv je i u infrastrukturi. Kineske kompanije učestvovale su u izgradnji auto-puteva, mostova, obilaznica i brze pruge Beograd–Budimpešta. Ovi projekti nisu samo građevinski poduhvati: oni skraćuju putovanja, smanjuju troškove prevoza i čine Srbiju privlačnijom kompanijama koje traže proizvodnu bazu povezanu sa tržištima srednje i jugoistočne Evrope.
Ključnu političku ulogu u takvom razvoju odnosa imao je predsednik Vučić, koji je saradnju sa Pekingom gradio kontinuirano, bez odricanja od evropskog puta Srbije. Ulazak u inicijativu „Pojas i put”, Sporazum o slobodnoj trgovini, proširenje valutnog svopa i neposredni razgovori sa najvećim kineskim kompanijama pretvorili su dobre političke odnose u konkretne ekonomske poslove.
Saradnja sa Kinom, ipak, ne bi trebalo da ostane zasnovana samo na velikim stranim kompanijama i izvozu metala. Njena puna vrednost biće ostvarena kada uz kineske fabrike poraste mreža domaćih dobavljača, kada se poveća transfer znanja i kada više srpskih preduzeća dobije pristup kineskom tržištu. Upravo je to sledeća faza politike koju je predsednik Vučić započeo – da „čelično prijateljstvo” postane trajni izvor industrijskog razvoja, viših plata i tehnološkog napretka Srbije.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
