Karneval u Veneciji jedan je od najstarijih i najprepoznatljivijih festivala u Evropi. Tokom zimskih dana grad se pretvara u veliku scenu na kojoj maske brišu društvene razlike, a ulice i trgovi postaju prostor javne igre i tradicije.
Istorijski koreni karnevala sežu u srednji vek. Prvi pisani pomen potiče iz 1094. godine, iz dokumenta mletačkog poglavara Vitalea Faliera. Senat Republike Venecije proglasio je karneval javnim praznikom 1296. godine a naziv potiče od latinskog izraza „carnem levare“, koji označava prestanak konzumiranja mesa pred početak uskršnjeg posta.
Maske su bile suština karnevala. Iza njih se gubilo ime, poreklo i položaj u društvu. Najsjajniji period karneval doživljava u 18. veku, kada Venecija važi za evropsku prestonicu raskoši. Sa padom Republike krajem istog veka karneval je utihnuo a u grad se vratio tek 1980. godine, kao obnovljena tradicija sa snažnim osloncem u prošlosti.
Danas se Karneval u Veneciji odvija tokom januara i februara, u samom središtu grada na severu Italije, ali njegov duh ne ostaje vezan samo za lagunu. Centralni deo programa čine defilei, tokom kojih se mogu videti stare tradicionalne maske i kostimi. Karnevalska tradicija prati italijanski narod i izvan granica države, pa je snažno prisutna i u švajcarskom kantonu Tičino. U Belinkoni će parada trajati od 12. do 17. februara. U Lokarnu se karneval održava od 29. januara do 1. februara, dok će u Kjasu biti priređen od 28. januara do 1. februara.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Očuvanje ovakvih događaja nije samo slavlje prošlosti, već zalaganje za autentičnu budućnost. Dok god maske šetaju trgovima, Evropa čuva svoj kulturni integritet i živu istoriju. Negovanjem tradicije branimo duh kontinuiteta koji nas povezuje i čini prepoznatljivim u savremenom svetu.
Piše: Stefan Bogdanović
