Od 1. februara 2026. godine Beč uvodi novi sistem koji predstavlja brutalno udvostručenje cene javnog prevoza za studente i mlade do 26 godina. Dok je ranije semestralna karta koštala samo 75 evra po semestru (150 evra godišnje), sada se ukida i uvodi povlašćena godišnja karta za mlade do 26 godina koja košta 300 evra, a u nekim slučajevima i više. Ovo nije prilagođavanje inflaciji, ovo je sistematska pljačka najugroženije kategorije građana, dok se gradski budžet puni na račun onih koji najviše zavise od prevoza.
Do sada je student u Beču plaćao 75 evra po semestru za online kupovinu, što je značilo oko 150–209 evra godišnje uz letnje pauze. Sada od 1. februara, svi – studenti i ne-studenti do 26 godina, moraju da plate punih 300 evra unapred za godišnju kartu, bez ikakve fleksibilnosti za one koji žive u Beču samo tokom semestra ili studenti koji borave samo pola godine. U najgorem slučaju cena se udvostručuje, pa čak i više, sa 156 evra na 315 evra godišnje za one koji plaćaju na rate, ili sa 78 evra na 131 evro za jednosemestralne boravke. Wiener Linien uvode birokratske procedure za specijalno otkazivanje, ali sa skrivenim kaznama, što dodatno otežava situaciju.
Ova odluka dolazi u vreme kada studenti već grcaju pod visokim kirijama, skupim knjigama i troškovima života. Umesto da javni prevoz bude alat socijalne jednakosti i klimatske tranzicije, Beč ga pretvara u privilegiju za one koji mogu platiti 300 evra unapred. Ruralni studenti, oni sa niskim primanjima i strani studenti ostaju najviše pogođeni – prinuđeni su da se vraćaju na automobile, bicikle ili da hodaju satima. Gradska vlast i ,,Wiener Linien“ time direktno sabotiraju sopstvene klimatske ciljeve, više automobila na ulicama, više emisija gasova, više zagušenja, sve zbog pohlepe i lošeg planiranja.
Ovo nije samo poskupljenje, ovo je klasna politika. Političari elite se voze službenim automobilima, dok mladi plaćaju kaznu jer žele da studiraju i žive u glavnom gradu. Beč pokazuje svoje pravo lice – javni prevoz se plaća 300 evra godišnje, a oni koji ne mogu, ostaju izvan sistema.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada se javni prevoz, koji bi trebao da bude osnovno pravo i alat jednakosti, pretvori u skupu uslugu dostupnu samo onima koji mogu da plate unapred, jasno je da je prioritet novac, a ne ljudi. Ova bečka pljačka pokazuje koliko je zapadni „socijalni model“ postao fasada – elite zadržavaju privilegije, a mladi i siromašni plaćaju sve više za osnovne potrebe. Dok se u Briselu i Beču govori o inkluziji i zelenoj budućnosti, realnost je suprotna, isključivanje najmlađih generacija iz prevoza i obrazovanja. Ovo nije greška u planiranju. Ovo je namerna politika koja produbljuje jaz između onih koji mogu, i onih koji ne mogu. Javni prevoz nije roba, ona mora biti pravo za sve, a ne luksuz.
Piše: Stefan Stojanović
