Gotovo svaki drugi građanin Austrije izjavio je da bi mu veoma ili donekle smetalo da u neposrednom susedstvu žive muslimani. Još veće nepoverenje postoji prema tražiocima azila, izbeglicama, Romima i Sintima, pokazuje novo istraživanje Austrijskog integracionog fonda.
Istraživanje je sprovela kompanija „Peter Hajek Public Opinion Strategies“ između 26. februara i 9. marta 2026. godine. U onlajn anketi učestvovalo je 1.016 stanovnika Austrije starijih od 16 godina, a rezultati su prilagođeni prema uzrastu, polu, obrazovanju i pokrajini. Moguće statističko odstupanje iznosi 3,1 procentni poen.
Na pitanje o komšijama, 20 odsto ispitanika odgovorilo je da bi im muslimani veoma smetali, dok je 29 odsto navelo da bi im donekle smetali. Ukupno 49 odsto anketiranih, dakle, izrazilo je nelagodu prema mogućnosti da muslimani žive pored njih.
Kako prenosi ,,Heute„, najizraženije odbijanje postoji prema tražiocima azila i izbeglicama, koji bi smetali 63 odsto ispitanika. Rome i Sinte kao nepoželjne susede vidi 53 odsto anketiranih.
Ipak, odgovori o stvarnim ličnim iskustvima daju drugačiju sliku. Čak 73 odsto građana kontakte sa migrantima u krugu prijatelja i poznanika ocenjuje pozitivno. U susedstvu pozitivna iskustva ima 58, a na radnom mestu 62 odsto ispitanika.
Raspoloženje se menja kada je reč o susretima u javnom prevozu, prodavnicama, na ulicama i u parkovima. U takvim situacijama 55 odsto građana navodi negativna, a samo 36 odsto pozitivna iskustva sa migrantima.
Čak 75 odsto ispitanika smatra opravdanom zabrinutost za kulturni identitet Austrije. Taj udeo je 2018. iznosio 57, a 2024. godine 70 odsto, što pokazuje da je strah od društvenih promena poslednjih godina značajno porastao.
Kao najveću opasnost za društveni suživot građani su naveli lažne vesti, sa 54 odsto. Politički islam, ratove, sukobe i terorizam kao negativan uticaj označilo je po 52 odsto ispitanika, dok velike migracione talase problemom smatra 51 odsto.
Austrijska ministarka za integraciju Klaudija Bauer poručila je da uspešna integracija mora da počiva na poznavanju nemačkog jezika, radu, poštovanju zakona i prihvatanju društvenih vrednosti. Brojevi istovremeno pokazuju da je višegodišnja migraciona politika ostavila duboko podeljeno društvo, u kojem su lična iskustva često pozitivna, ali strah i nepoverenje nastavljaju da rastu.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
