Свети Владика Николај једном је рекао: „Ко верује у случајности, у Бога не верује.“ У том духу, живот често пише најневероватније приче које нас подсећају на дубоке истине православне вере, љубав, милосрђе и захвалност.
Једна таква истинита прича долази из Швајцарске, али своје корене има у срцу Босне, у околини Бањалуке. Главни јунаци овог истинитог сведочанства су брачни пар који је, иако материјално обезбеђен, прошао кроз дубоке животне патње. Упркос свим благодетима, нису могли добити децу. Непрекидни спонтани побачаји били су тежак терет за њихов живот и веру. Жена је, сломљена болом, завршила на психијатријском лечењу. Муж је, разочаран и уморен од борбе, одлучио да се врати у Босну, на одмор.
И ту се десио пресудни тренутак.
У новинама је наишао на текст о сиромашној породици која је имала много деце, али ниједан адекватан услов за живот. Тај чланак пробудио је нешто у њему. „Ја имам све, а немам ништа. Они имају ништа, а имају све,“ помислио је. Одмах је одлучио. Спаковао је ауто са храном, одећом, и свим што је могао, па се упутио ка тој породици.
Када је стигао, изговорио је речи које су промениле све: „Од данас, ја сам ту за вас. Шта год вам затреба, тражите од мене.“ И, као да је тај чин милосрђа и љубави био молитва која је продрла директно до небеса, вратио се у Швајцарску где га је дочекала излечена жена. Убрзо потом, она је поново затруднела. Овај пут, трудноћа је била успешна, и родила је здраву девојчицу. Недуго затим, добили су и дечака.
Чудо љубави и милости
Овај брачни пар наставио је да брине о сиромашној породици из Бањалуке. Сваки пут када би их посетили, доносили су дарове, љубав и пажњу. И, како кажу, баш у тој породици видели су благослов који је њима омогућио сопствену срећу. „Њихова деца су као да су наша. Захвални смо што смо, кроз помоћ њима, доживели радост родитељства,“ сведочили су.
У овом примеру не видимо само снагу људску, већ и дубоку лекцију православне вере. Господ нас позива да будемо милостиви, да бринемо једни о другима, а награда је неизоставна. У времену када бела куга односи своје, Срби као народ нестају, а наше друштво често осуђује сиромашне породице са много деце, овакве приче подсећају нас на суштину живота.
Православна заповест – „Рађајте се и множите“
У свету где себичност често надвладава, овакво једноставно сведочанство нас враћа коренима. Не можемо се звати верницима ако заборављамо на љубав према ближњем. Божија заповест је јасна: „рађајте се и множите“, у овом модерном добу у потпуности занемарена, јер мало је у људима остало љубави и жртве за ближње. Човек је сам центар свог универзума којим гарује гордост.
Помажући другима, помажемо себи. Милосрђе није само чин доброте; оно је веза са Богом. Деца су дар, анђели господњи на земљи. Увек се сећајмо, колико љубави дајемо, толико ће нам се и вратити.
Нека ова прича буде подсетник да је све у животу и лепше и лакше када га делимо. Нека нас подсети да, када помажемо сиромашнима и видимо Христов одраз у њима. И нека нас подсети да је највеће богатство у вери и љубави, јер само кроз веру и љубав можемо доживети истинско чудо.
Слава Богу на свему!
