Švajcarska, decenijama predstavljana kao gotovo nedodirljiva tvrđava finansijske sigurnosti, suočava se sa talasom poslovnih slomova kakav nije zabeležen 32 godine. U prvoj polovini 2026. godine pokrenuto je 7.496 stečajeva kompanija, čak 54,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada ih je bilo 4.845. To znači da je svakog dana sa poslovne scene nestajala prosečno 41 firma, dok bi nastavak sadašnjeg tempa do kraja godine mogao da donese rekordnih oko 15.000 stečajeva.
Među ugašenim preduzećima nisu samo nepoznati početnici, već i prepoznatljiva imena poput ciriškog „Güggeli-Expressa“, tradicionalne kompanije Hans Hasler i lanca poljoprivrednih prodavnica Rüedu. Posebno zabrinjava podatak da najveći rizik više ne nose samo startapovi, od kojih mnogi prirodno ne prežive prvih pet godina, već firme koje posluju duže od decenije. To pokazuje da nije reč samo o uobičajenom čišćenju tržišta, već o krizi koja nagriza i nekada stabilan deo švajcarske privrede.
Deo skoka posledica je promene Zakona o naplati dugova i stečaju, koja se primenjuje od 1. januara 2025. godine. Poreske uprave, fondovi socijalnog osiguranja i drugi javni poverioci sada dugove kompanija upisanih u trgovinski registar naplaćuju preko stečajnog postupka, umesto ranijeg modela zaplene imovine. Švajcarska poreska uprava potvrđuje da se postupak od tada automatski nastavlja kao stečaj, što je na površinu iznelo veliki broj ranije odlaganih ili prikrivenih insolventnosti.
Međutim, objašnjenje da je za dramatičan rast kriv samo novi zakon sve manje uverava. Propisi su na snazi već godinu i po dana, a broj slomljenih preduzeća i dalje snažno raste. Visoki troškovi finansiranja, skupa energija, slaba potrošnja i pad tražnje pritiskaju građevinarstvo, trgovinu i ugostiteljstvo. Najviše stečajeva zabeleženo je u zanatstvu – 1.053, zatim u ugostiteljstvu – 770, dok je u maloprodaji propalo 626 firmi. Rast nije evidentiran jedino u kantonu Švic, dok se u ostatku zemlje kriza širi gotovo bez izuzetka.
Iza sjajnih bankarskih fasada ostaje još neprijatniji podatak: 6,8 odsto švajcarskih kompanija nalazi se u finansijskim teškoćama, gotovo dvostruko više nego 2022. godine, kada je njihov udeo iznosio 3,8 odsto. Jaki franak, često hvaljen kao dokaz monetarne stabilnosti, postao je ozbiljan teret za izvoznike jer švajcarsku robu čini skupljom na međunarodnom tržištu. Geopolitičke napetosti, slabija spoljna tražnja i problemi evropske automobilske industrije naročito teško pogađaju dobavljače koji zavise od izvoza.
Ni prognoze ne ostavljaju mnogo prostora za samozadovoljstvo. Švajcarski ekonomski institut KOF snizio je procenu realnog privrednog rasta za 2026. sa jedan na svega 0,8 odsto, dok je prognoza za 2027. smanjena sa 1,7 na 1,5 odsto. To je daleko ispod dugoročnog proseka od oko 1,8 odsto, a KOF upozorava da bi produženi energetski šok, novi američki carinski pritisci i premeštanje švajcarskih investicija u SAD mogli dodatno da pogoršaju stanje. Očekuje se i rast nezaposlenosti, dok je tržište rada još tokom 2025. godine praktično stagniralo.
Švajcarska još raspolaže snažnim bankarskim sistemom, kapitalom i institucijama, ali rekordni stečajevi ruše sliku zemlje otporne na sve krize. Novi zakon jeste ubrzao formalno zatvaranje prezaduženih firmi, ali nije stvorio njihove dugove, prazne račune ni nedostatak kupaca – samo ih je učinio vidljivijim. Kada svakog dana propadne 41 preduzeće, a najteže stradaju firme koje su opstajale duže od deset godina, više nije dovoljno govoriti o administrativnom efektu – iza statistike se nazire ozbiljno slabljenje realne privrede i upozorenje da ni švajcarski model nije imun na skupu energiju, slabu tražnju i gubitak konkurentnosti.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
