Многи су очекивали да ће се Хезболах распасти у хаосу након што је његов лидер, Хасан Насралах, убијен 27. септембра израелским ваздушним ударом, али Хезболах наставља борбу у Либану и појачао је нападе на Израел након Насралахове смрти. Његова смрт подстакла је борце да се освете за погибију свог харизматичног лидера који је водио покрет од 1992. године.
Израел је 27. октобра објавио да је пет припадника ИДФ погинуло у борбама са Хезболахом у Либану, чиме је број погинулих војника у овом подручју порастао на 37 од почетка копнених операција на југу Либана 30. септембра.
Према подацима ББЦ-а, осам припадника ИДФ погинуло је у борбама са Хезболахом унутар Либана 3. октобра, што представља прве губитке Израела у Либану.
Према изворима из Хезболаха, број погинулих припадника ИДФ је 90, са 750 повређених. Израел је изгубио 38 тенкова Меркава, 4 утоваривача, 1 Хамера, 1 оклопно возило, 1 транспортер за трупе, 3 дрона, 3 Хермеса 450 и 1 Хермес 900. Ови губици у опреми резултат су борбе прса у прса и не укључују нападе Хезболаха на израелске војне базе.
Према подацима Министарства здравља Либана, најмање 2.672 људи је погинуло, а 12.468 је повређено у Либану. Политички аналитичари сматрају да неће доћи до примирја ни у Гази, ни у Либану до америчких избора следеће недеље. Са Белом кућом на „аутопилоту“, Нетанијаху има отворено одобрење за спровођење својих војних циљева на рачун америчких пореских обвезника.
Амерички специјални изасланик, Амос Хохштајн, ангажован је на мисији дипломатских преговора како би осигурао примирје у Либану. Труди се да постигне договор између САД и Израела којим би се Хезболах разоружао, либанска војска распоредила на југу Либана, док би се Хезболах повукао северно од реке Литани.
Хохштајн је данас у Тел Авиву, а званичници у Бејруту очекују његов следећи долазак.
Текући сукоб назива се Трећи либански рат, након израелских инвазија 1982. и 2006. које су се показале као војни неуспеси за Израел. Током инвазије 1982. године, група отпора Хезболах, као одговор на бруталну израелску окупацију јужног Либана, од 1982. до 2000. године успешно је избацила окупациону војску из Израела, али мала област на граници, Шебаа фарме, и даље остаје под израелском окупацијом.
Хезболах је обећао да ће обуставити све нападе на Израел ако се договори примирје у Гази, где је убијено 40.000 Палестинаца, од којих су бар половина жене и деца. Патња у Либану је повезана са патњом у Гази.
Од почетка насиља 7. октобра 2023. године, САД и међународна заједница позивају на примирје у Гази како би се ослободили таоци и прекинуо геноцид у Гази. Израелски премијер Бењамин Нетанијаху се противи примирју јер још није остварио војни циљ. Намерава да доврши етничко чишћење Газе, уклањањем преосталих Палестинаца из Газе, као и елиминацијом свих лидера, бораца и оружја Хамаса. Породице израелских талаца захтевају од своје владе договор о ослобађању талаца, али Нетанијаху не попушта. Спреман је да своје грађане изложи крвопролићу ради реализације свог плана анексије Газе. За Нетанијахуа и његове истомишљенике, попут Бецалела Смотрича и Итамара Бен Гвира, циљ оправдава средства. Нетанијаху и његове присталице, као и америчка влада, тврдиће да су смрт и разарање у Гази и Либану оправдани ради осигурања безбедности израелског народа. Али, безбедносни експерти ће рећи да не може бити сигурности у Израелу без сигурности палестинског народа.
Без дома и људских права, палестински народ и његови присталице ће наставити борбу за слободу и самоопредељење, без обзира на то колико зидови високи били. Експерти у Либану истичу да Израел и САД нису предвидели ефекат експлозија пејџера и воки-токија 17. и 18. септембра. Непријатељи Хезболаха били су уверени да ће ово бити њихов пад.
Колективни „Запад” није разумео идеологију отпора израелској окупацији Палестине. Идеологија отпора не припада одређеној групи, религији или земљи. Она се шири широм Блиског истока, од Ирака, Сирије, Либана, Газе до окупиране Западне обале.
Иран и Турска су такође прокључно-палестински оријентисани и подржавају отпор, иако нису део арапског света. Либан је око 43% хришћански и 57% муслимански. Подршка за отпор проналази се међу свим религијским групама. Противници Хезболаха сматрају да Либан не би требало да повезује своју судбину са узроком отпора, и да би требало да раздвоји своју политичку агенду од подршке људима у Гази и окупираној Западној обали. Они који се противе Хезболаху можда подржавају узрок отпора, али су против трошкова који падају на терет либанског народа.
Чланице УН које су гласале против Израела и САД представљају већину земаља и народа на свету. Израел и САД су изоловани на глобалној дипломатској сцени. Хезболах је либанска шиитска исламистичка политичка партија и група отпора. Њено војно крило је Савет за џихад, а политичко крило је странка Блок лојалности отпору у либанском парламенту.
Пре 7. октобра 2023. године, његова оружана снага била је процењена као еквивалент средње великој армији. Једино решење за разоружавање Хезболаха, Хамаса или било које друге прокључно-палестинске групе отпора је реализација резолуције УН, која већ деценијама скупља прашину – решење о две државе у којем ће Израел поштовати границе из 1967. године са Палестином и вратити Голанску висораван Сирији, као и Шебаа фарме Либану. Позив на отпор ће глобално престати ако се реализује решење о две државе.
Када окупација Палестине буде окончана, и када Израелци и Палестинци буду могли да живе једни поред других са једнаким правима, обе заједнице ће бити сигурне, мирне и просперитетне. До тог дана, израелски народ неће бити сигуран јер ни њихови суседи нису сигурни.
