Francuska ekonomija, koja je u drugom kvartalu 2025. zabeležila jedva rast od svega 0,3% prema podacima INSEE-a (Francuski nacionalni institut za statistiku), sada se suočava s kritikama iznutra, i to od jednog od svojih najpoznatijih ekonomista i dobitnika Nobelove nagrade, Philippea Agiona, čoveka koji se godinama smatrao bliskim predsednikom Francuske Emanuela Makrona i njegovoj viziji „modernog liberalnog kapitalizma“.
Danas, 3. novembra, Agion je otvoreno izrazio šok zbog nivoa intelektualne i ekonomske nekompetentnosti među pojedinim francuskim parlamentarcima. „Bio sam zapanjen koliko neki od njih ne razumeju osnovne ekonomske mehanizme, ne informišu se i ne čitaju“, izjavio je nobelovac, upozoravajući da je trenutna fiskalna debata u zemlji „otišla u pogrešnom pravcu“.
Njegove reči dolaze u trenutku kada se raspravlja o državnom budžetu za 2026. godinu i o uvođenju posebnog poreza na multinacionalne kompanije, meri koju Agion naziva „nerealističnom“. Ako bi se primenila samo u Francuskoj, objašnjava, „postali bismo poreski zatvor, kapital bi jednostavno otišao drugde“. Po njegovom mišljenju, takve improvizacije i dnevne fiskalne ideje ne vode stabilnosti, već nesigurnosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kritike dolaze iz usta čoveka koji je, sve donedavno, bio među najglasnijim podržavaocima Macronovog ekonomskog modela. Međutim, u ovako nestabilnoj Francuskoj, koju dodatno potresaju migrantska kriza, rast kriminala i sve dublje društvene podele, fiskalne reforme koje se uvode poslednjih meseci mogu se pokazati kao kobni udarac za ekonomski i socijalni balans zemlje. Ako i on sada upozorava da je Pariz skrenuo sa puta razuma, možda je vreme da Francuska ponovo sasluša svoje ekonomiste, pre nego što tržišta i narod progovore umesto njih.
Piše: Stefan Bogdanović
