Nemačka se suočava sa ozbiljnim pritiskom u zdravstvenom sistemu – bolnice upozoravaju na finansijski kolaps, a fondovi zdravstvenog osiguranja najavljuju nova poskupljenja. Kvalitet zdravstvene zaštite je ozbiljno narušen, liste čekanja se produžavaju, a sve je više slučajeva u kojima se kašnjenja u lečenju završavaju tragično – smrtnim ishodima. Zbog loše određene dijagnoze prošle godine je preminulo 73 osobe. Ovaj domino efekat – od manjka kadra, preko štednje, do povećanja doprinosa – ugrožava osnovno pravo građana na lečenje.
Ministarka zdravlja Nina Vorken (CDU) tvrdi da će ograničavanje troškova, pre svega u bolnicama, pomoći da se zaustave rutinska povećanja doprinosa. Cilj je da prosečni dodatni doprinos ostane na nivou od 2,9 %. Međutim, vodeći zdravstveni fondovi poručuju: već početkom 2026. godine prosečna stopa će verovatno premašiti 3% . Pritisak raste jer fondovi moraju da obnove rezerve, a uštede koje vlada predviđa – nerealne su.
Sindikati i bolnice glasno upozoravaju da štednja dolazi u pogrešnom trenutku. Rastu troškovi energije, lekova i plata. Pravilnik koji obavezuje fondove da pokrivaju povećanja plata potpuno poništava planirani efekat uštede.
Istovremeno, fondovi ne mogu direktno da utiču na ukupnu stopu doprinosa, ali svaka osiguravajuća kuća sama odlučuje koliko će naplatiti od svojih osiguranika. Prvi dani 2026. godine doneće konkretne brojke – za većinu građana, to znači višu premiju. Jedina opcija koju imaju jeste pravo na raskid ugovora.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zdravstvo i osiguranje u Nemačkoj više nisu sinonim za stabilnost. Sistem balansira između zakonskih obaveza i ekonomskih realnosti, a sve češće je krajnji trošak prebačen na građane. I dok vlada pokušava da održi iluziju kontrole, realnost pokazuje da kriza ulazi u duboku fazu.
Piše: Nina Stojanović
