Francuska je dobila još jedan dokaz da njen azilantski sistem radi samo na pola: broj novih zahteva jeste smanjen, ali veliki deo ljudi kojima je zaštita odbijena i dalje ostaje u zemlji. „Figaro“ u izdanju od 18. septembra upozorava da pad prijava ne rešava ključni problem – odluke o napuštanju teritorije često ostaju mrtvo slovo na papiru.
Podaci francuske Kancelarije za zaštitu izbeglica i apatrida pokazuju da je tokom 2025. registrovano 145.210 zahteva za međunarodnu zaštitu, prema približno 153.600 godinu ranije. Pad od oko 5,5 odsto može da deluje ohrabrujuće, ali sistem i dalje obrađuje ogroman broj predmeta, dok Ministarstvo unutrašnjih poslova, koristeći širu metodologiju, navodi smanjenje ukupne tražnje za tri odsto.
Istovremeno je porastao broj odobrenih zaštita. „Figaro“ navodi da je konačna stopa zaštite, posle žalbenih postupaka, u 2025. premašila 52 odsto. To znači da Francuska mora da pruži zaštitu onima koji ispunjavaju zakonske uslove, ali i da sprovede odluke prema onima čiji su zahtevi pravosnažno odbijeni. Upravo na tom drugom delu sistem pokazuje najveću slabost.
Francuski Senat je u julu procenio da politika azila državu košta gotovo dve milijarde evra godišnje. Vlasti su tokom 2025. povećale broj udaljenja stranaca na približno 25.000, što je rast od 16 odsto, ali ta brojka obuhvata različite osnove i ne pokazuje da su svi odbijeni tražioci azila vraćeni. Na nivou Evropske unije, prema podacima na kojima je zasnovan predlog nove politike povratka, izvrši se tek oko petine naloga za udaljenje.
Francuski primer zato otkriva poznatu slabost evropske migracione politike: propisi su strogi na papiru, dok njihovo sprovođenje kasni za političkim obećanjima. Pariz građanima predstavlja manji broj zahteva kao uspeh, ali bez delotvornog povratka odbijenih lica teret ostaje na državnom budžetu, lokalnim službama i bezbednosnom sistemu. Država koja ne sprovodi sopstvene pravosnažne odluke teško može da uveri javnost da zaista kontroliše svoje granice.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
