Beate Majnl-Rajzinger, austrijska ministarka poznata po ulozi glasnog albanskog lobiste i promotera takozvanog „evropskog Kosova“, godinama se više bavi Srbijom, Republikom Srpskom i Ukrajinom nego problemima sopstvene zemlje. Kada se, konačno, oglasila o pitanju koje neposredno pogađa Austriju, učinila je to zahtevom da Nemačka ukine kontrole na granici — dakle, političkim pritiskom na suverenu odluku susedne države.
Majnl-Rajzinger tvrdi da su nemačke kontrole postale „smetnja“ građanima Tirola, Salzburga i Bavarske, kao i privrednicima koji svakodnevno prelaze granicu, kako izveštava austrijski portal Heute. Slobodno kretanje jeste važno, ali ministarka prećutkuje najvažniju činjenicu: Beč upravo takve mere primenjuje prema svojim istočnim i južnim susedima, pravdajući ih borbom protiv ilegalnih migracija i krijumčarenja ljudi.
Austrija je kontrole prema Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Sloveniji produžila do 15. marta 2027. godine, što potvrđuju i podaci austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Kada Beč proverava putnike, onda je to, prema logici austrijske vlasti, zaštita bezbednosti i državnih interesa. Kada istu meru uvede Berlin, ona postaje neprihvatljiva prepreka. Teško je pronaći očigledniji primer političkih dvostrukih aršina.
Još je upadljivije što Majnl-Rajzinger, koja je Srbiji često delila lekcije o evropskim vrednostima, državnom uređenju i odnosu prema Prištini, sada osporava Nemačkoj pravo da sama odlučuje kako će štititi svoju granicu. Njena verzija evropske solidarnosti očigledno važi samo dok trošak i teret snose drugi, dok se austrijski interesi predstavljaju kao obaveza čitave Evrope.
Austrijskim građanima zato najmanje nedostaju nove parole o Evropi bez granica. Potrebni su im odgovori o bezbednosti, migracijama, privredi i odgovornosti vlasti. Majnl-Rajzinger bi, umesto neprestanog bavljenja Beogradom, Banjalukom, Prištinom i Kijevom, mogla najpre da objasni zašto od Nemačke zahteva upravo ono što njena vlada nije spremna da učini na austrijskim granicama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
