Francuski javni dug mogao bi 2027. da dostigne rekordnih 121,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i približi se iznosu od četiri biliona evra. To je nominalno oko sto puta više od javnog duga Srbije, koji se kreće oko 40 milijardi evra, iako Francuska ima približno deset puta više stanovnika. Brojke zato jasno pokazuju razliku između dugogodišnje politike Pariza i znatno opreznijeg upravljanja javnim finansijama u Srbiji.
Prema projekciji francuskog Ministarstva ekonomije, koju je objavio „Figaro“, zaduženost Francuske trebalo bi već tokom 2026. da poraste na 119,3 odsto BDP-a, a godinu kasnije na 121,7 odsto. Bio bi to najviši nivo otkako francuski statistički institut INSEE vodi uporedive podatke. Budžetski manjak istovremeno ostaje oko pet odsto BDP-a, znatno iznad evropske granice od tri odsto.
Premijer Sebastijen Lekorni najavljuje rezove od 54 milijarde evra u državnoj i lokalnoj upravi, penzijskom sistemu i troškovima bolovanja. Međutim, ekonomisti upozoravaju da još nije jasno gde će sav taj novac biti pronađen. Građanima se pripremaju odricanja, dok javni dug nastavlja da raste, što svedoči o dubini problema koji se godinama odlagao.
Francuska je samo za ovu godinu predvidela rekordno izdavanje državnih obveznica vrednih oko 310 milijardi evra. Poređenje sa Srbijom mora se čitati precizno: francuski dug je prema udelu u BDP-u gotovo tri puta veći, ali je njegov ukupan nominalni iznos približno sto puta veći. Francuska ima oko 69 miliona stanovnika, a Srbija oko 6,6 miliona, pa je teret duga po stanovniku u Francuskoj približno desetostruko veći.
Srbija je javni dug zadržala na približno 45 odsto BDP-a, daleko ispod francuskog nivoa i evropskog proseka. Takav rezultat pokazuje da fiskalna disciplina ne zavisi samo od veličine ekonomije, već i od načina na koji država vodi svoje račune. Pariz zato sve teže može drugima da deli lekcije o odgovornom upravljanju, dok od građana traži nove žrtve kako bi platio cenu sopstvene višegodišnje politike potrošnje i zaduživanja.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
