Švajcarska ima jednu od najvećih koncentracija muzičkih festivala u svetu, ali se čitava industrija našla u ozbiljnoj strukturnoj krizi. Iako su pojedini veliki događaji rasprodati, mali i srednji festivali bore se sa rastućim troškovima, manjkom radnika i sve skupljim izvođačima.
Koliko je interesovanje publike veliko pokazuje primer festivala „Paleo“ u Nionu, čijih je 210.000 ulaznica prodato za samo 19 minuta. Rekordnu posećenost beleže i „Gurtenfestival“ i „Open Air St. Gallen“, ali se iza pune slike sa bine kriju sve nestabilniji budžeti organizatora.
Troškovi festivala „Open Air St. Gallen“ porasli su za samo godinu dana sa devet na čak 13 miliona švajcarskih franaka. Poskupeli su tehnika, infrastruktura, obezbeđenje, energija i honorari muzičara, dok su se naknade najvećih svetskih zvezda u poslednjih 15 godina udvostručile, prenosi ,,SRF“.
Najugroženiji su mali festivali koji uglavnom zavise od volontera. Udruženje PETZI, koje predstavlja više od 200 švajcarskih klubova i festivala, upozorava da državna pomoć pokriva od nula do 30 odsto njihovih budžeta. Jedan talas vrućine, oluja ili slabija prodaja ulaznica može zato da dovede do finansijskog sloma.
Prvi ozbiljni znaci krize već su vidljivi. Bazelski festival „BScene“ morao je 2025. godine da napravi pauzu zbog nedostatka novca, dok su i brojni koncertni klubovi stigli do granice opstanka. Istovremeno, veliki organizatori ostvaruju rekordne prihode, pa se jaz između komercijalnih spektakala i malih lokalnih festivala dodatno produbljuje.
Švajcarska se tako suočava sa paradoksom: publika želi koncerte, ulaznice se brzo prodaju, ali organizatori teško opstaju. Ako vlasti ne pronađu stabilniji model finansiranja, zemlja bi mogla da izgubi upravo male festivale na kojima novi izvođači prave prve korake, dok će muzička ponuda ostati u rukama nekoliko najbogatijih organizatora.
Kriza je pogodila i muzičke klubove, kojima su prihodi od prodaje pića na pojedinim mestima opali između 30 i 40 odsto. Mnogi od njih moraju sami da obezbede čak 80 odsto novca potrebnog za rad, pa svako smanjenje potrošnje publike direktno ugrožava njihov opstanak.
Niz poznatih mesta već nestaje sa muzičke mape Švajcarske. Ciriški prostor u kojem je radio radio GDS.FM prestao je da organizuje koncerte i nastupe disk-džokeja 2024. godine, dok će kulturni centar „Sudhaus“ u Bazelu zatvoriti vrata krajem 2026. godine jer nije pronađeno prihvatljivo rešenje za nastavak zakupa. Na granici opstanka nalazi se i koncertni organizator „Bee-flat“ u Bernu.
Još jedan upozoravajući primer je „Open Air Etziken“, koji je 2025. godine održan poslednji put, nakon četvrt veka postojanja. Organizatori su naveli da su rastući finansijski rizici i sve veći obim posla prevazišli mogućnosti volonterskog načina organizacije, iako je završno izdanje festivala bilo potpuno rasprodato.
Kao moguće rešenje pominje se model uveden u Velikoj Britaniji, gde se od svake ulaznice za velike događaje izdvaja jedna funta za podršku malim klubovima i lokalnim organizatorima. Švajcarska muzička industrija smatra da bi slična preraspodela mogla da pomogne opstanku manjih bina, bez kojih mladi bendovi teško mogu da dođu do publike i započnu ozbiljniju karijeru.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
