Deset aktivista Greenpeace (Grinpis) razvilo je 13. februara ujutru ogroman transparent „Oslobodite se tirana“ na građevinskom kranu u centru Minhena, pred početak Minhenske bezbednosne konferencije „MSC“, uz poruku da evropska bezbednost ne može da se odvaja od energetske politike i zavisnosti od uvoznog gasa.
Kako izveštava minhenski medij „Abendcajtung“ (abendzeitung-muenchen.de), policija je potvrdila da je akcija počela nešto pre 6.20 časova, a da su se aktivisti sa krana spustili dobrovoljno oko 9.30 časova, bez prijavljenih hapšenja. Prema navodima organizacije, cilj je bio da se delegatima koji dolaze na skup ukaže da “priča o bezbednosti” ima i vrlo konkretnu cenu – ko plaća fosilni gas, jača autoritarne režime.
Protest je bio tempiran tako da se vidi uoči dolazaka u hotel Bajerišer hof, gde se konferencija održava od 13. do 15. februara 2026. godine.
Popodne se akcija preselila na Marienplatz, gde su aktivisti postavili naduvane figure Vladimira Putina i Donalda Trampa kako “sede” na maketi gasnog tankera, uz natpis „Fossil Gas“, kao simbol poruke da Evropa, kupujući uvozni tečni gas, ostaje izložena političkim pritiscima velikih igrača. Greenpeace navodi da su figure bile postavljene na modelu tankera dužine oko 10 metara.
O događaju su izvestili i Rojters i ANSA, uz napomenu da je protest deo šire kampanje koja insistira na ubrzanom prelasku na obnovljive izvore i smanjenju oslanjanja na fosilna goriva.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemačka energetska politika postala je školski primer kako se ideologija prodaje kao moral, a račun prebacuje građanima i industriji. Berlin je godinama gradio zavisnost, pa preko noći okrenuo ploču – ne toliko iz sopstvene računice koliko pod geopolitičkim pritiskom Sjedinjenih Država i logikom da je važno biti protiv Rusije, ma kakava da je cena, iako je alternativa skuplja i nestabilnija, a rat u Ukrajini samo produbljuje konflikte i cenu energije. Još je gore što se „zelena agenda“ često gura kroz protestni spektakl i moralne ucene, pa pobornici ove ideje umesto ozbiljnog plana za mreže, skladišta i stabilno snabdevanje, nude transparente i pritisak, a posledica je ista – skuplja energija, slabija konkurentnost i više društvenih podela.
Piše: Nina Stojanović
