Светски позната књига, „Дневник Ане Франк“, објављена је као јавно добро на интернету, 70 година након смрти њене ауторке која је постала један од најважнијих симбола страдања током холокауста. Европски закон о ауторским правима прописује да дела постају јавна добробит по истеку седам деценија од смрти аутора, што је био случај са „Дневником Ане Франк“ 2015. године. Међутим, Швајцарска добротворна фондација Ана Франк, коју је основао њен отац Ото Франк, противи се овом потезу, тврдећи да је реч о кршењу ауторских права.
Расправа о ауторским правима и улози Ота Франка
Фондација Ана Франк најавила је могуће правне кораке против јавног објављивања „Дневника“, тврдећи да је Ото Франк, као једини преживели члан породице, значајно радио на објављивању књиге и тиме стекао право на ауторска права. Ото Франк је умро 1980. године, а од тада фондација инсистира на заштити ауторских права као и на строго контролисаном приступу књизи.
Француски посланик и академик Оливије Ертшхајд у изјави за „Гардијан“ критиковао је противљење фондације јавном објављивању „Дневника“, називајући тај потез „ужасавајућим“ и истичући да постоји морална дужност да се ово значајно дело учини доступним широј јавности. Ертшхајд је нагласио да је ово питање важно не само у правном, већ и у етичком и културном контексту.
Одлука суда у Амстердаму и ограничења фондације
Амстердамски суд је у једној од својих одлука навео да Музеј Ане Франк и Холандска академија наука могу у научне сврхе копирати оригинални текст „Дневника“, али та одлука не мења статус ауторских права, која фондација Ана Франк и даље настоји да заштити.
Наслеђе Ане Франк
Ана Франк, која је умрла у концентрационом логору Берген-Белзен у 15. години живота, оставила је иза себе сведочанство о страхотама којима су били изложени Јевреји током нацистичке владавине. Свој дневник писала је као серију писама замишљеној другарици Кити, описујући живот у склоништу и страхоте прогона. Последњи запис датиран је 1. августа 1944. године, када је њену породицу ухапсила холандска полиција.
Од објављивања 1947. године, „Дневник Ане Франк“ продат је у више од 30 милиона примерака широм света и преведен на више од 70 језика. Књига се сматра једним од најзначајнијих дела која сведоче о страдању и животу Јевреја током нацистичког периода у Европи.
Будућност „Дневника Ане Франк“ као јавног добра
Случај „Дневника Ане Франк“ отвара питања о улози и значају јавног добра у култури и наслеђу, као и етичким питањима која прате заштиту ауторских права на важним историјским делима. Док противници слободног приступа тврде да је потребно заштитити ауторска права и рад Ота Франка, други верују да би ширење овог важног дела требало да буде приоритет у процесу едукације будућих генерација.
Уколико се објављивање као јавно добро задржи, књига ће постати приступачнија свима који желе да се упознају са историјским ужасима холокауста кроз један од најпотреснијих и најличнијих сведочанстава.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
