U Holandiji je deset mladih ljudi primilo Svetu tajnu Krštenja i Miropomazanja i pristupilo Crkvi Hristovoj, Srpskoj i Svetosavskoj. Na krštenju su dobili imena: Marija, Ksenija, Irina, Stefan, Katarina, Gavrilo, Agaton, Sofija, Dimitrije i Jovan.
Obred su služili protojerej Goran Kovačević, jerej Nebojša Mastilović i jerej Krsto Stanišić, na holandskom i engleskom jeziku. Novokršteni su iza sebe imali godinu dana katihumenata, redovne katihize, razgovore sa sveštenicima i liturgijski ritam koji je, kako kažu, vratio smisao u svakodnevicu. U pripremi su uz navedeno sveštenstvo, učestvovali i protođakon Dejan Radošević.
Pored pouka, zajednica je negovala praksu liturgije na holandskom jeziku, jednom mesečno i na srpskom svake nedelje i praznikom. Već od oktobra počinje novi ciklus katihiza za Holanđane koji žele da pristupe pravoslavnoj veri prijavljenih je preko 15. U poslednjim godinama primećuje se porast interesovanja za pravoslavlje među Holanđanima, naročito u ranim dvadesetim, pri čemu najviše prilaze Srpskoj ili Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Sveštenstvo Eparhije zapadnoevropske uz blagoslov episkopa pariskog i zapadnoevropskog Justina, vodi misiju prostom logikom otvorenih vrata: prihvatiti raširenih ruku, pružiti ljubav i gostoprimstvo, obezbediti katihize, pouke i pastirsko staranje i time ispuniti zapovesti Hristove.
U pozadini ovih tihih, ali snažnih događaja stoji širi evropski kontekst. Kontinent koji se udaljava od svojih tradicionalnih i hrišćanskih vrednosti proizvodi osećaj dezorijentacije, pa mnogi tragaju za osloncem, za zajednicom koja ne menja pravila iz sedmice u sedmicu. Pravoslavlje sa svojim liturgijskim dahom i kontinuitetom predanja, nudi upravo to: mir, disciplinu i pripadanje.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ovo nisu „brojevi“, već imena i lica. U zemlji vetrova i lala, srpska pravoslavna zajednica raste. Strpljivo i dosledno, čovek po čovek.
Piše: Nina Stojanović
