Svetski dan televizije, 21. novembra, podseća nas na moć ovog medija koji je decenijama spajao ljude, prenosio informacije i bio prozor u svet. Ali televizija nije samo prozor – nekada je bila i ogledalo naših navika, porodičnog života i društvenih promena.
Sećate se vremena kada je u celoj ulici postojao samo jedan televizor? Svi smo odlazili kod tog jednog komšije koj je imao tv da bi gledali crtani ili omiljenu emisiju. Porodica se okupljala oko crno-belih ekrana, a umesto razgovora oko stola, svi su zaranjali u slike koje su dolazile i odlazile iz tuđeg sveta. Kasnije je televizija postala uvek prisutni uređaj u svakom domu, a dok su neki gledali zabavne emisije, drugi su je koristili kao sredstvo oblikovanja mišljenja i propagande.
Danas informacije stižu sa svih strana, preko televizora, telefona, tableta i računara. Sadržaji stižu odmah i svuda, ali opasnost od dezinformacija je veća nego ikada. Primeri su očigledni – kablovski operatori namerno postavljaju kanale tako da se mešaju sa nacionalnim frekvencijama. I onda, dok ljudi misle da gledaju naš javni servis, zapravo im se podmeće potpuno drugačiji program.
Neke televizije otvoreno guraju narativ koji radi protiv srpskog naroda. Namerno poturaju priče koje udaraju po našem identitetu, kao da žele da nas ubede da je sve naše loše, da treba da se stidimo sebe. To nije informisanje – to je pokušaj destabilizacije.
Televizija je uvek nosila odgovornost: od crno-belih ekrana do modernih smart uređaja, od programa koji su ujedinjavali decu u ulici do emisija koje oblikuju javno mišljenje. Ona i dalje čuva kulturu, prenosi znanje i spaja generacije, ali istovremeno nas podseća da budemo kritični prema onome što gledamo.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Svetski dan televizije podseća nas da tehnologija napreduje, ali da odgovornost gledalaca i medija ostaje ista. Televizija je i dalje stub medijskog prostora i moćan alat – u dobrim i u lošim rukama.
Piše: Stefan Bogdanović
