Vladimirska ikona Presvete Bogorodice jedna je od najpoštovanijih svetinja pravoslavnog sveta i najveća svetinja Ruske pravoslavne crkve. Prema crkvenom predanju, naslikao ju je sveti jevanđelist Luka na dasci od stola za kojim su obedovali Gospod Isus Hristos, Presveta Bogorodica i pravedni Josif. Ikona je, prema predanju, nastala još za života Presvete Djeve Marije. Kada joj je bila pokazana, Bogorodica je izgovorila proročke reči: „Od sada će me zvati blaženom svi narodi. Blagodat Rođenog od mene i Moja neka bude sa ovom ikonom.“
450. godine, za vreme cara Teodosija Mlađeg, ikona je preneta iz Jerusalima u Carigrad. Odatle je početkom 12. veka stigla u Kijev, gde ju je carigradski patrijarh Luka Hrizoverg poslao velikom knezu Juriju Vladimiroviču Dolgorukom. Ikona je postavljena u ženski manastir u Višgorodu, koji je nekada bio darovan svetoj kneginji Olgi. Ubrzo je postala poznata po mnogobrojnim čudima i stekla posebno mesto među pravoslavnim svetinjama.
Kasnije je preneta u grad Vladimir, po kome je dobila ime, i vekovima je smatrana zaštitnicom ruske zemlje. Vernici su joj se molili u vremenima ratova, najezdi i velikih nevolja, verujući u njeno zastupništvo i pomoć.
Ruska pravoslavna crkva tri puta godišnje proslavlja Vladimirsku ikonu Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti za njenu pomoć pri izbavljenju otadžbine od neprijatelja:
3. juna (21. maja po starom kalendaru),
4. jula (23. juna po starom kalendaru),
5. septembra (26. avgusta po starom kalendaru).
Danas se Vladimirska ikona Bogorodice čuva u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi, gde predstavlja jednu od najdragocenijih svetinja i remek-dela pravoslavne ikonografije.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
