U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, na obali Zapadne Morave, nalazi se manastir Nikolje, posvećen Svetom Nikoli. Ova svetinja već vekovima okuplja vernike i putnike namernike, a uz nju se vezuju brojna predanja i svedočenja o uslišanim molitvama.
Posebno se prepričava priča o kandilu koje u manastiru gori više od pet vekova. Monahinje i vernici kažu da se plamen nikada nije gasio i da se ulje, po predanju, „obnavlja“, zbog čega mnogi ovo mesto doživljavaju kao simbol neprekidne vere. Zbog toga u Nikolje dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva, tražeći mir, zdravlje i utehu.
U porti manastira raste i Sveti bor, star i upečatljiv za koji se vezuju posebni običaji. Narod ga obilazi, ostavlja končiće i maramice u tišini izgovara molitve. U predanju se pominje i da su u blizini sahranjeni sinovi kneza Miloša Obrenovića. Među posetiocima kruže svedočenja o duhovnom olakšanju i oporavku posle teških životnih perioda, a pojedini vernici govore i o isceljenjima za koja veruju da su plod molitve.
Manastir potiče iz 15. veka, a obnovljen je u vreme kneza Miloša, 1817. godine. Kroz istoriju je bio utočište u burnim vremenima, a danas je ženski manastir – tih, ali živ sa stalnim ritmom bogosluženja i rada. Zato mnogi koji jednom dođu, kažu da mu se vraćaju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nikolje, kako vernici često ističu, nije samo mesto istorije, već i susreta sa tišinom koja okrepljuje. Za one koji tragaju za mirom, ovaj manastir ostaje jedna od svetinja u kojoj se u skromnosti i molitvi, najlakše sabere i srce i misao.
Piše: Nina Stojanović
