Austrija, koja se godinama predstavlja kao uzorni model „socijalne države“, danas pred očima sopstvenih građana pokazuje tamnu stranu. Prema podacima Caritasa, oko 21.000 ljudi u zemlji su beskućnici ili bez sigurnog smeštaja, uz procenu da je stvarni broj bar dvostruko veći. Od 2008. godine broj registrovanih beskućnika porastao je za 22% u vreme privrednog rasta i rekordnih profita.
Uprkos tome, savezna vlada sprovodi uštede upravo u socijalnom sektoru. Caritas upozorava da bi već od naredne godine hiljade ljudi mogle da izgube krov nad glavom, posebno među licima sa supsidijarnom zaštitom, koja su od 2026. godine, direktno ugrožena prinudnim iseljenjima. Istovremeno se „masivno“ seku sredstva za programe lečenja zavisnosti – što u praksi znači još više ljudi na ulici u zemlji kojoj su puna usta govora o ljudskim pravima.
Paradoks je očigledan – dok institucije stežu slavine, humanitarne organizacije pokreću „zimske pakete“ – za 70 evra obezbeđuju vreću za spavanje i sedam obroka. Umesto sistemskog rešenja, nudi se milostinja. Umesto državne odgovornosti, apel na savest pojedinaca.
Direktor Caritasa Klaus Švertner traži da se uvedu „provere socijalne prihvatljivosti“ svih mera štednje i podseća da se ne može „štedeti na onima koji već stoje leđima uza zid“. Caritas zahteva izmene Zakona o jeftinoj struji i akcioni plan za pristupačno stanovanje, ali politički odgovor zasad izostaje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Austrija, koja drugima drži lekcije o solidarnosti i evropskim vrednostima, danas sebi dozvoljava da socijalnu politiku svede na računovodstvenu stavku. Kada se štedi na beskućnicima, bolesnima, deci i osobama sa invaliditetom, nije ugrožen samo „društveni sklad“, nego se razotkriva stvarni odnos države prema svojim najslabijima.
Piše: Nina Stojanović
