Dok evropske zdravstvene institucije upozoravaju na nagli porast kasno otkrivenih HIV infekcija, mentalitet našeg naroda je takav da se o intimnom zdravlju govori šapatom, virus se najčešće otkriva tek kada je bolest već uzela ozbiljan danak. Naše zdravstvo zato poziva sve koji su se našli u potencijalnom riziku na budjenje svesti i odgovornosti prema sopstvenom zdravlju i zdravlju bližnjih.
SZO i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti navode da se više od polovine novih slučajeva HIV-a u Evropi dijagnostikuje u odmakloj fazi. Podaci Instituta „Batut“ pokazuju da je u Srbiji 2024. godine registrovano 149 novootkrivenih infekcija i skoro dvostruko više nego pre samo tri godine.
Infektolozi upozoravaju da je glavni problem to što se građani testiraju prekasno, ili se uopšte ne testiraju. Iako postoje besplatni i anonimni centri za testiranje, posebno u većim gradovima, mnogi rizik guraju pod tepih. Kako navode stručnjaci, nedavno su dva mladića izgubila život jer su se javili lekaru tek kada su već razvili niz teških oportunističkih infekcija i tumora.
Slika je dodatno zamagljena činjenicom da deo država regiona uopšte ne dostavlja potpune podatke evropskim institucijama. U zvaničnim izveštajima nedostaju informacije iz više većih Evropskih zemalja, Nemačke, Španije i Švedske, pa je realan broj zaraženih verovatno značajno veći od prikazanog.
Iako savremena terapija može da pretvori HIV u hronično, kontrolisano stanje, lekari ističu da je uslov za to jednostavan, rano otkrivanje. Tu zaraženi padaju na ispitu, stigma, strah od ogovaranja i guraju ljude da izbegavaju testiranje, čak i kada znaju da su bili u riziku.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Slučajevi kasnog otkrivanja HIV-a podsećaju da je pravovremeno testiranje ključni deo brige o sopstvenom zdravlju. Savremena terapija omogućava da se virus drži pod kontrolom, ali samo ako se infekcija otkrije na vreme. Odluka da se uradi test danas je pre svega lični čin odgovornosti i brige za sebe i svoje bližnje.
Piše: Stefan Stojanović
