Аустрија затеже услове за упис страних студената, више бирократије, виши праг знања језика и мање шансе за студенте из Србије и дијаспоре. Док се аустријски студенти у Србији још увек дочекују раширених руку, наши млади све теже проналазе пут ка студирању у Бечу.
Аустријски универзитети су најавили пооштравање услова за упис страних студената из земаља ван ЕУ, међу којима су и студенти из Србије. Под изговором смањења административног оптерећења и „подизања квалитета наставе“, нове мере прете да додатно отежавају, већ компликован пут младим људима из региона који желе да студирају у Аустрији.
Од кандидата ће се убудуће тражити виши ниво знања немачког језика, већ на самом почетку студирања минимум Б2, а пожељно и Ц1, уместо досадашњег А2 који је омогућавао упис на припремне курсеве. Сам процес пријаве биће могућ тек након достављања комплетне документације, што у пракси значи да ће многи бити елиминисани већ у старту, чак и пре провере знања или мотивације за студирање.
Према подацима Универзитетске конференције Аустрије (uniko), у 2024. години било је чак 49.000 пријава из земаља „трећег света“, где аустријанци у свим званичним статистикама убрајају и Србију, али је само 25.000 кандидата успело да заиста започне студије. Поред тога, све више се инсистира на томе да се давањем половичнх информација „намерно подносе непотпуне пријаве“, што се користи као додатни аргумент за рестрикцију уместо за унапређење и дигитализацију процедура.
Оно што посебно забрињава српску дијаспору, јесте очигледна дискриминација у третману, јер док студенти из Аустрије, Немачке и других земаља немачког говорног подручија у Србији користе бројне погодности (од финансијских субвенција до лакшег признавања диплома и боравишних дозвола), српским студентима се у Аустрији све постављају препреке.
Поставља се питање, ако се тражи „виши квалитет“, зашто онда исти критеријуми не важе и за студенте из земаља ЕУ? Да ли су млади из Србије и других „трећих земаља“ мање вредни знања и успеха, само зато што не долазе са западне стране границе Шенгена?
Уместо да се олакша образовна мобилност, нове мере доприносе одливу младих људи, не ка Бечу, већ ка земљама попут Чешке, Мађарске или чак Турске, где се све више универзитета отвара за квалитетне и студенте из Србије или српског порекла, али без дискриминаторних баријера, а и студирање у отаџбини је увек опција, без обзира на комплексну политичку ситуацију.
Узимајући у обзир актуелну политичку ситуацију у Србији, где студенти блокирају универзитете, већ готово два семестра, поставља се питање, да ли се Аустрија, под маском бирократских захтева, заправо штити од могућег таласа младих и незадовољних бруцоша и студената, који би могли потражити алтернативу за студирање? Ако се томе дода и латентна политичка напетост коју поједини аустријски кругови гаје према Балкану, па и отворена подршка неким антисрпским ставовима, није тешко закључити да можда, српски студенти, ипак нису тако добродошли како се то формално представља.
Иронија, поједини представници Владе Аустрије, подржали су студенте – блокадере, који месецима држе универзитете у Србији у обустави рада.
Нина Стојановић/ Српски Угао
