Austrija je u avgustu zabeležila samo 223 prva zahteva za azil, gotovo 67 odsto manje nego u istom mesecu 2025, kada ih je bilo 675. To je najniži mesečni nivo u aktuelnoj evidenciji, a posledica je manji pritisak na prihvatne centre, škole i socijalne službe. Podaci pokazuju da država može da suzi neregularne tokove kada spoji kontrolu granice, povratak i ograničavanje spajanja porodica.
Ukupan broj zahteva, zajedno sa ponovljenim postupcima, pao je sa 1.456 na 769. Od januara do avgusta podneto ih je 6.512, prema 11.898 godinu ranije, što je smanjenje veće od 45 odsto. Najviše avgustovskih zahteva evidentirano je kod državljana Sirije — 231 — ali Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da se najveći deo odnosi na decu rođenu u Austriji, a ne na nove ulaske.
Još snažniji preokret vidi se kod spajanja porodica: broj dolazaka pao je sa 979 na 60, jer su dopušteni samo najteži socijalni slučajevi. Do kraja avgusta zemlju je moralo da napusti 10.440 ljudi; 5.275 je udaljeno prinudno, a 5.165 je otišlo dobrovoljno. Gotovo 48 odsto prinudno udaljenih imalo je krivičnu presudu, dok je od pada vlasti Bašara el Asada Austriju napustilo oko 2.000 Sirijaca.
Austrija nije usamljena u tom trendu: broj zahteva u Evropi, uključujući Švajcarsku i Norvešku, pao je za 23 odsto. Ipak, austrijski minus od 44 odsto veći je od evropskog proseka. U osnovnoj zaštiti sada je 41.605 ljudi, među kojima je oko 4.900 tražilaca azila, dok najveću grupu čine raseljeni iz Ukrajine. Broj saveznih smeštajnih centara smanjen je sa više od 30 na sedam.
Ministar Gerhard Karner rezultat pripisuje razbijanju krijumčarskih ruta, kontroli šireg graničnog pojasa i obustavi spajanja porodica. To je stav vlasti, dok evropski pad pokazuje da deo promene dolazi i od širih migracionih kretanja. Urednička ocena je ipak jasna: stroža pravila daju merljiv rezultat, ali Beč mora da objavljuje i troškove, broj uspešnih žalbi i ishode povratka kako politički bilans ne bi ostao samo ministarska promocija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
