Rekordna suša oborila je očekivanu jesenju berbu u Austriji, a kod krompira se procenjuje pad prinosa između 50 i 70 odsto. Kukuruz, soja, šećerna repa, suncokret i uljana tikva takođe su teško pogođeni, pa problem više nije samo agrarni: manja domaća ponuda povećava zavisnost od uvoza i troškove proizvođača, dok će posledice po maloprodajne cene tek pokazati tržište.
Prema podacima Agencije za tržište i Poljoprivredne komore, proizvodnja šećerne repe mogla bi da bude 66 odsto ispod petogodišnjeg proseka, soje 51, suncokreta 36, kukuruza u zrnu 30, uljane tikve 20, a meke pšenice 16 odsto. To su procene dok berba pojedinih kultura još traje, pa nisu konačan bilans, ali potvrđuju da su kasni usevi prošli znatno gore od žitarica skinutih ranije tokom leta.
Regionalne razlike su velike. Kod šećerne repe očekuje se od 30 odsto manjka u povoljnijim oblastima do 70 odsto na suvom istoku zemlje, dok bi ukupna količina mogla da bude upola manja nego 2025. Žetva žitarica bez kukuruza završila je 10,9 odsto ispod dugoročnog proseka. Berba grožđa očekuje se oko četvrtine ispod proseka, a jabuka za trećinu manje nego lane.
Poljoprivredna komora upozoravala je još u julu da su u delovima Vajnfirtela tokom četiri nedelje pale jedva deset litara kiše po kvadratnom metru, dok su usevi na peskovitim i šljunkovitim zemljištima ulazili u prinudno sazrevanje. Predsednik Komore Jozef Mosbruger sada tvrdi da je pad kasnih kultura teži nego što se strahovalo i traži dodatnu pomoć. To jeste zahtev interesne organizacije, ali ga podaci o prinosima čine ozbiljnim upozorenjem.
Austrijska vlada već ima paket pomoći zbog suše, ali javnost mora da zna kome ide novac i da li se ulaže u navodnjavanje, otpornije sorte i zadržavanje vode ili samo u pokrivanje gubitaka. Urednička ocena je da Beč više nema opravdanje za privremene intervencije posle svake ekstremne sezone. Kada su prinosi osnovnih kultura manji za trećinu, polovinu ili više, zaštita domaće proizvodnje postaje pitanje prehrambene sigurnosti, a ne zelene propagande.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
