Švedska policija i carina „Tulverket“ podigli su optužnicu protiv šest muškaraca u jednom od najvećih slučajeva šverca kokaina u istoriji zemlje. U maju 2025. godine u luku Helsingborg stiglo je 1,5 tona kokaina, sakrivenog u kontejneru sa bananama. Vrednost pošiljke procenjuje se na 1,4 milijarde švedskih kruna. Veći deo droge, oko 1,3 tone, odmah je ukrala rivalska kriminalna grupa, ostavivši tek 232 kilograma. Slučaj otvara pitanje kontrole granica i bezbednosti luka.
Prema optužnici, sve je počelo kada je 35-godišnji vozač iz Belorusije preuzeo kontejner u Helsingborgu i bez dozvole ga odvezao na parking u Landskroni. Tamo je droga istovarena i prebačena u stan u Malmeu, koji je prema navodima tužilaštva, iznajmio 32-godišnji albanski državljanin. Pre nego što su istražni organi reagovali, rivalski klan provalio je u stan i odneo gotovo čitavu pošiljku.
Među optuženima su trojica norveških državljana, starosti 18, 30 i 33 godine, kao i vozač i vlasnik stana. Tužilac je zatražio proterivanje petorice optuženih nakon izdržavanja kazne. Krađa među klanovima izazvala je novi talas nasilja u pokrajini Skone, gde se kokain koristi kao sredstvo obračuna, finansiranja i teritorijalne kontrole.
Luka u Helsingborgu godinama se pominje kao jedna od glavnih ulaznih tačaka kokaina za Skandinaviju. Kontejneri sa voćem, skrivene pregrade i lažne deklaracije postali su standardni metod krijumčarenja. Kritičari upozoravaju da kontrole nisu dovoljno stroge i da se reakcije države svode na hapšenja tek kada kriminalne grupe same izazovu sukob.
Slučaj pokazuje ozbiljne slabosti u sistemu nadzora i bezbednosti. Tone droge ulaze u zemlju, a tek kada dođe do međusobnih obračuna klanova, javnost dobija informacije o razmerama problema. U međuvremenu nasilje raste, a kokain postaje sve dostupniji na ulicama većih gradova.
Pogled redakcije portala Srpski Uaga
Kritičari tvrde da je država zakazala u sprečavanju formiranja paralelnih struktura moći, u kojima narko-grupe funkcionišu gotovo kao „država u državi“.
Švedska se danas suočava sa realnošću u kojoj se tone kokaina krijumčare kroz luke, a kriminalne organizacije međusobno ratuju za plen. Posledice oseća čitavo društvo, od porasta nasilja do širenja narkomanije među mladima.
Borba protiv narko-kartela ne može se voditi parcijalnim merama i administrativnim reakcijama. Dok luke ostaju propusne, a organizovane grupe jačaju, društvo plaća cenu u vidu nasilja i razorenih porodica. Problem se ne rešava saopštenjima, već doslednom i odlučnom primenom zakona.
Piše: Stefan Stojanović
